Aneurizma abdominalne aorte često sporo raste i obično ne daje simptome što je čini teškom za otkrivanje. Ujedno se smatra „tihim ubicom“ jer može da puke pre nego što se dijagnostikuje. Simptomi se mogu pojaviti ako aneurizma postane velika i pritiska okolne organe, odnosno ako je blizu rupture. Bol je najčešći simptom aneurizme.

Često se slučajno dijagnostikuje ali u slučaju sumnje upotrebljava se: ultrazvuk trbuha (Color Duplex ultrasonografija), kompjuterizovana tomografija (CT) trbuha – daje jasnu sliku aorte i otkriva veličinu i oblik aneurizme, kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA) -pomaže u preoperativnom planiranju tipa intervencije.

Aneurizma abdominalne aorte – glavne komplikacije

Glavne komplikacije aneurizme abdominalne aorte su pukotine u jednom ili više slojeva aorte (disekcija aorte) i ruptura (prsnuće) aneurizme. Što je aneurizma veća i što brže raste, to je veći rizik od rupture koja može uzrokovati po život opasno unutarnje krvarenje. Zavisno od veličine i lokalizacije aneurizme, potrebno je i hirurško lečenje za popravku ili uklanjanje oštećenog tkiva. Može lečiti otvorenom ili endovaskularnom hirurgijom. Kom obliku operacije će se pristupiti, zavisi od opšteg stanja organizma i tipa aneurizme. Klasična (otvorena) hirurgija se primenjuje za uklanjanje oštećenih delova aorte. To je invazivniji oblik hirurgije i potrebno je više vremena za oporavak, ali su udaljeni rezultati mnogo bolji. Ovaj oblik operacije može biti neophodan ukoliko je aneurizma jako velika ili je već pukla. Endovaskularna hirurgija je manje invazivni oblik hirurgije, gde se primenjuje graft za stabilizaciju oslabljenih zidova aorte.

Pročitajte Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas  i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte….

Pogledajte i video materijal pod nazivom: ANEURIZMATSKA BOLEST.

Чланак Aneurizma abdominalne aorte се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Venski sistem nogu se sastoji iz površnih i dubokih vena. Duboke vene su nevidljive jer se nalaze u samim mišićima. Važnu ulogu u funkcionisanju vena igraju venski zalisci (male pregrade) koji održavaju tok krvi u nogama suprotno gravitaciji. Ukoliko su zalisci oštećeni, krv počinje da se zadržava u donjim delovima vena, koje počinju da se šire. Kada je cirkulacija na taj način otežana, stvara se mogućnost za  zapaljenja vena i pojavu tromba.

Proširene vene su veliki estetski problem, ali i teške medicinske komplikacije se javljaju kad dodje do tromboze, tromboflebitisa, posledične embolije pluća i venskog ulkusa. Zato ih treba lečiti na vreme

Simptomi

• osećaj težine u nogama,
• bolovi koji su izraženiji pri dugom stajanju i sedenju,
• oticanje nogu i zglobova,
• umor, osećaj napetosti, žarenje, bockanje, svrab, nemir u nogama,
• pojava tvrdih, crvenih i bolnih kvrga na nogama (tromboza površinskih varikoznih vena).

Šta doprinosi pojavi varikoziteta?

Najvažniju ulogu u nastanku proširenih vena igra genetika, ali u faktore rizika spadaju i životne navike.  U trudnoći se naročito stvaraju uslovi za njihov nastanak. Među rizicima se izdvajaju dugo sedenje ili stajanje, prekomerna telesna težina, neke hormonske terapije, hronična opstipacija i oralna kontracepcija. Ravna stopala i sa njom povezana loša statika takođe utiču na lošiju vensku cirkulaciju.

Proširene vene – minimalno invazivna operacija

Nove, minimalno invazivne metode su jako unapredile lečenje oboljenja vena.

Pogledajte video zapis: OBOLJENJA VENA

Najbolja i najbezbolnija metoda je radiofrekventna ili laserska intervencija kojim potkožno “spaljujemo” veliku potkožnu venu (V. Saphena Magna) koja je uzrok pojave proširenih vena. Radiofrekventa i laserska minimalno invazivna intervencija daje najbolje estetske rezultate, na duge staze. Izvodi se uz primenu lokalne anestezije (tumescentna), u kombinaciji sa vrlo blagom analgosedacijom. Pacijent može istog dana, posle intervencije, da se vrati kući ili da provede u bolnici jedan dan, za svaki slučaj. Oporavak u kućnim uslovima traje 7-10 dana. Odmah nakon operacije se stavljaju kompresivni zavoji, elastična čarapa drugog dana, koja se nosi do kraja perioda oporavka. Nakon toga se pacijent vraća svojim uobičajenim aktivnostima, uz što više hodanja.

Proširene vene – Tradicionalna (Stripping) operacija

Strippiung proširenih vena traje od jednog do dva sata i spada u lakše operativne zahvate sa malim brojem komplikacija. Izvodi se u epiduralnoj ili spinalnoj, po potrebi i opštoj anesteziji. Preporučuje se pacijentima kod kojih drugi vidovi lečenja nisu dali efekat. I u slučajevima gde su se pojavili prvi znaci akutnih komplikacija, hronični venski zastoj ili vitalne komplikacije (plućna embolija). Operacijom mogu da se ukone oboleli delovi venskog sistema (magistarlne vene) ili delovi površinskog venskog sistema. Najčešće se radi podvezivanje ušća magistaralnih vena u preponskom delu ili iza kolena, nakon čega se uz pomoć katetera koja se plasira, vena izvlači napolje. Izbegava se operacija na obe noge istovremeno.

Pacijent u bolnici boravi najčešće dva dana, dok oporavak u kućnim uslovima traje oko tri do četiri nedelje. Odmah nakon operacije se stavljaju kompresivni zavoji, elastična čarapa drugog dana, koja se nosi do kraja perioda oporavka. Nakon toga se pacijent vraća svojim uobičajenim aktivnostima.

Pročitajte još: Endovenozna laserska terapija (EVLT) i radiofrekventna ablacija vena

Чланак Proširene vene (Variksi) се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Najčešća pitanja i odgovori

Da li je potrebno previjanje rana po otpustu iz bolnice?

Ranu nije potrebno previjati po otpustu iz bolnice, osim ako to nije posebno naznačeno u otpusnoj listi i objašnjeno. Ukoliko je previjanje neophodno, vrši se od strane medicinskog osoblja. Ne preporučuje se samostalna primena dezinfekcionih sredstava, krema i masti bez konsultacije sa nadležnim hirurgom.

Kada i gde treba da se skinu konci sa postoperativnih rana?

Datum preporučenog skidanja konaca sa rana je jasno naznačen u otpusnoj listi. Konce skida hirurg koji je izveo operaciju.

Da li je neophodno pridržavati se posebnog režima ishrane posle operacije?

U neposrednom postoperativnom toku vrstu ishrane kontroliše glavna sestra. Dozvoljeno je konzumirati hranu i piće spremljenu van bolnice, ali uz prethodnu dozvolu osoblja. Po otpustu iz bolnice potrebno je pridržavati se umerenog režima ishrane, bez teške hrane i sa dominantno barenim namirnicama i dosta kiselog mleka, voća i lakog povrća.

Koju terapiju treba uzimati u toku boravka u bolnici?

Lekari ordiniraju odgovarajuću terapiju tokom boravka pacijenta u bolnici. Sve neophodne lekove davaće vam medicinsko osoblje. Apsolutno je zabranjeno samostalno uzimanje bilo kakvih lekova i terapijskih sredstava.

Da li postoje ograničenja u fizičkoj aktivnosti posle operacije?

Posle operativnog zahvata treba izbegavati težak fizički rad u bilo kom obliku. Savetuje se umerena fizička aktivnost posle svih tipova operacija, kao što je svakodnevna lagana šetnja u trajanju od 45 minuta. Posle određenog vremena (u zavisnosti od tipa operativnog zahvata), uz konsultaciju sa ordinirajućim hirurgom, pacijent se vraća svakodnevnim fizičkim i ostalim aktivnostima.

Čitali ste: Uputstvo za ponašanje po napuštanju bolnice

Možda ste tražili: PREOPERATIVNA PRIPREMA – za operaciju karotidne arterije i operaciju aneurizme i aortobifemoralni bypass…

Чланак Uputstvo za ponašanje po napuštanju bolnice се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Modrice po abdomenu su normalna pojava. Može se javiti oticanje donjih delova abdomena nakon par nedelja od operativnog zahvata.

Konci sa operativne rane se skidaju nakon 14 dana od operativnog zahvata. Sama rana zarasta do dve nedelje od operativnog zahvata, ali potkožno tkivo zarasta kompletno tokom par meseci. Otok područja oko rane moguć je u prvih 4-6 nedelja od operativnog zahvata. Oko rane se može javiti osećaj utrnulosti ili prevelike osetljivosti. Ako rana pocrveni, počne da bol i da curi neophodno je javiti se svom lekaru. Ranu je potrebno da održavate čistom i suvom, bez primene losiona, bebi pudera ili krema u blizini rane.

Fizička aktivnost nakon operativnog zahvata

Fizička aktivnost nakon operativnog zahvata treba biti umerena i postepeno povećavana. Ona omogućava Vaš brži oporavak i prevenciju komplikacija. U prvim nedeljama nakon operativnog zahvata trebate sprovoditi vežbe kojima Vas je podučio fizioterapeut tokom hospitalizacije. Neophodno  je da u prvih 2  meseca nakon operativnog zahvata ne podižete ništa teško (teže od 4,5 kg).

Kao preporučeni vid fizičke aktivnosti savetuje Vam se šetnja. U domaćinstvu možete obavljati lagane poslove.

Potrebno je da odmarate kada god osetite potrebu za tim. Tokom prvih šest nedelja od operativnog zahvata normalno je prisutan osećaj umora, pa se preporučuje popodnevna dremka.

Možete da vozite 4 nedelja nakon operativnog zahvata.

Seksualne odnose možete početi 4  nedelja nakon operativnog zahvata. Impotencija može  da se javi, ali se oporavlja sa popravkom opšteg stanja.

Povratak na posao je moguć nakon 1 meseca od operativnog zahvata, ali ako on ne zahteva veće fizičko angažovanje.

Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za dalji napredak  bolesti i usporeni oporavak nakon operacije.

Ishrana pacijenta kome je ugrađen aortobifemoralni bajpas

Neophodno je da praktikujete zdravu ishranu. Vaša ishrana treba biti sa niskim sadržajem zasićenih masti, soli i holesterola, a bogata žitaricama od celog zrna, voćem i povrćem. Smatra se da upotreba soje, omega 3 masnih kiselina i vitaminskih preparata dovodi do smanjenja ateroskleroze. Unosite veće količine tečnosti tokom dana.

Ukoliko ste gojazni neophodno je da korigujete svoju telesnu težinu.

Potrebno je da se pridržavate  propisane terapije što se tiče same ateroskleroze, ali i drugih bolesti koje imate poput povišenog krvnog pritiska ili šećerne bolesti. Ipak, sama primena propisane terapije nije dovoljna da spreči dalji napredak Vaše bolesti, već je potrebno sprovesti i promenu životnog stila.

Redovno odlazite na kontrole kod svog lekara.

Pročitajte još: Aneurizma abdominalne aorte

Чланак Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Operativna rana

Kaže se: ne postoji rana na vratu koja ne zaraste. Termin skidanja konaca je sedmi postoperativni dan. Gazu kojom ste previjeni na dan otpusta možete skinuti sutradan. Izbegavajte kvašenje rane do skidanja konaca. Ranu održavajte suvom. Moguć je povremen osećaj trnjenja i nelagodnosti u predelu rane, što će vremenom samo od sebe prestati. Često je prisutno oticanje u predelu vrata, ali se ono povlači nakon 7-10 dana.

Terapija – neophodno je da se pridržavate propisane terapije iz otpusne liste. Redovno uzimati prepisane doze kardiopirina, plaviksa i statina (Sortis, Roksera, Atoris). Redovno ćete se kasnije kontrolisati kod Vašeg interniste. On će prilagođavati dalju terapiju.

Nakon operacije karotidnih arterija

Kontrola – prva kontrola nakon skidanja konaca je tri meseca nakon operacije. Na kontrolni pregled ponesite otpusnu listu, snimke i drugu bitnu medicinsku dokumentaciju.

Fizička aktivnost – u naredne dve nedelje savetuje se izbegavanje većeg napora. Možete raditi sve lakše kućne poslove, ali u narednih šest nedelja izbegavajte velike vrućine ili jake hladnoće i veća psihička uzbuđenja.

Pušenje – savetuje se apsolutni prekid pušenja. Ne preporučuje se boravak u zadimljenim prostorijama, Vašim ukućanima preporučujemo da prekinu pušenje.

Alkohol – ukoliko bolujete od šećerne bolesti ili hiperlipoproteinemije, Vama je apsolutno zabranjena upotreba alkoholnih pića. Ukoliko nemate pomenute bolesti, dozvoljena Vam je upotreba malih količina alkohola.

Kafa – preporučujemo da smanjite količinu kafe, a naročito espreso (najbolje da kafa bude bez šećera ili sa malom količinom šećera).

Ishrana – preporučujemo da se hranite više biljnom, a manje hranom životinjskog porekla, da hrana bude pretežno kuvana i barena, manje pržena, pečena ili sa roštilja. Izbegavajte jela sa dosta zaprške. Poželjno je da hrana bude raznovrsna ali količinski ograničena. Treba da izbegavate velike količine hleba, testenine, lisnata testa, testa sa puterom, čips, smoki, sušeno voće, kolače, torte, sladoled, koncentrovane slatkiše (čokolade, kremove, marmelade, med). Unos soli treba znatno smanjiti, posebno ukoliko imate povišen krvi pritisak, hranu ne treba soliti ili to činiti u najmanjoj mogućoj meri. Ukoliko imate šećernu bolest ili hiperlipoproteinemiju morate se pridržavati i odgovarajućih dijeta za te bolesti.

Radna sposobnost – ukoliko ste u radnom odnosu, najbolje bi bilo da se odmorite 3 do 4 nedelje.

Pogledajte video zapis: KAROTIDNA BOLEST

Pročitajte još: KAROTIDNA BOLEST

Чланак Uputstvo pacijentima nakon operacije karotidnih arterija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pacijent se prima dan ranije pre planirane operacije

1. Kompletne laboratorijske analize: glikemija, urea, kreatinin, bilirubin, ALT, AST, Na, K, Cl, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL, fibrinogen, S-protein, S-albumini, S-Fe, PT, aPTT, vreme krvarenja, TT, KKS, krvna grupa, SE, ACT) , pregled sedimenta urina.
2. RTG pluća
3. Kardiološki pregled, EKG i ehokardiografija (test opterećenja po potrebi)
4. Neurološki pregled
5. Anesteziološki pregled
6. Proveriti da li je pacijent obrijan

Jutro pre  operacije nema peroralnog unošenja hrane ni tečnosti

Pacijent je normalno večerao, ali ne unosi hranu I tečnosti do ulaska u salu. Otvoriti jednu vensku liniju i uključiti infuziju

 Ako je neophodno pacijent može da bude blago sediran (peroralno)

  Preoperativna priprema za operaciju aneurizme i aortobifemoralni bypass

Pacijent se prima u bolnicu dan ranije pre planirane operacije

1. Kompletne laboratorijske analize: glikemija, urea, kreatinin, bilirubin, ALT, AST, Na, K, Cl, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL, fibrinogen, S-protein, S-albumini, S-Fe, PT, aPTT, vreme krvarenja, TT, KKS, krvna grupa, SE, ACT), pregled sedimenta urina.
2. RTG pluća
3. Kardiološki pregled, EKG i ehokardiografija (test opterećenja po potrebi)
4. Anesteziološki pregled
5. Proveriti da li je pacijent obrijan
6. Pacijent ne ruča niti večera
7.  Otvoriti jednu vensku liniju I uključiti infuziju
8. Obavezno uraditi klizmu
9. Pripremiti sistem za autotransfuziju i Cell Saver
10. Trebovati jednu dozu krvi/eritrocita koja može da bude u rezervi
11.  Ako je neophodno pacijent može da bude blago sediran (peroralno)

Jutro pre operacije nema peroralnog unošenja hrane ni tečnosti

Da bi ušao u salu pacijent mora imati anamnezu i odluku o operaciji

Čitali ste: Preoperativna priprema

Pročitajte još:

• Uputstvo za ponašanje po napuštanju bolnice – daje odgovore na najčešća pitanja i odgovore pacijenata. Na dan otpusta nakon vizite pacijenti se spremaju za odlazak sa odeljenja i čekaju da im glavna sestra odeljenja preda otpusnu listu i pojasni im njen sadržaj. Sva uputstva za ponašanje pacijenata u periodu posle otpusta iz bolnice navedena su u otpusnoj listi. Neophodno je pridržavati se propisane terapije i usvojiti savetovane promene u načinu života. Takođe treba imati u vidu datum za sledeću kontrolu ili novi prijem u bolnicu ako je potreban.
• Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas – i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte….

Чланак Preoperativna priprema се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Svaka osoba ima specifičnu gensku predispoziciju koja određuje brzinu progresije ateroskleroze, koja se uvek može modifikovati prevencijom

Ateroskleroza se može usporiti i lečiti

Početna ateroskleroza dugo ne izaziva nikakve tegobe, zato treba raditi preventivne preglede posle 50-te godine

Komplikacije ateroskleroze zavise od toga koje arterije su zahvaćene

• Koronarna bolest dovodi do angine pectoris, infarkta miokarda i srčane slabosti.
• Karotidna bolest izaziva nesvesticu, vrtoglavicu, transient ischemic attack (TIA), ishemijski moždani udar i vaskularnu demenciju.
• Periferna arterijska bolest dovodi do nedovoljne ishranjenosti nogu, sa bolovima u vidu grca u mišićima pri hodanju (Claudicatio Intermittens), a kasnije do ishemičkog bola u miru  i na kraju do izumiranja tkiva stopala i potkolenice (Gangrena). Klaudikacioni bolovi su često prvi simptom koji ukazuje na aterosklerozu.
• Aneurizma aorte dugo može da raste bez bola, ali na kraju dramatično ugrožava život svojim pucanjem (ruptura).
• Hronična ishemija bubrega i organa za varenje

Ateroskleroza – Faktori rizika su uz godine starosti:

• Povišen krvni pritisak
• Povišen holesterol (LDL), lipoprotein(a) i trigliceridi
• Snižen HDL holesterol
• Inzulinska rezistencija, gojaznost i diabetes
• Pušenje
• Porodična/nasledna sklonost
• Nedovoljna fizička aktivnost i hronični stres
• Ishrana bogata šećerom, zasićenim mastima i transmasnim kiselinama
• Hronična inflamacija, povišen nivo C-reaktivnog proteina, homocisteina i fibrinogena (arthritis, lupus, inflammation)

Promene životnog stila koje sprečavaju aterosklerozu 

• Prekid pušenja
• Promena odnosa prema stresu (fokus prema stvarima koje možemo unaprediti)
• Unošenje dovoljne količine tečnosti (vise od 1,5l vode dnevno)
• Ishrana bogata povrćem i nezasićenim mastima (riba, morski plodovi, orašasto voće) i omega 3-masne kiseline kao dodatak ishrani (npr. Biokrill Active)
• Smanjiti unošenje šećera, životinjskih zasićenih masti (masno meso, masni sirevi, mleko) i margarin, pržena i brza hrana, veštački sokovi i gazirana pića
• Redovna fizička aktivnost, vežbanje, hodanje (najmanje pola sata dnevno)
• Održavanje normalne telesne težine
• Redovno lečenje hipertenzije, dijabetesa, metaboličkog sindroma

Pročitajte još: Karotidna bolest

Чланак Ateroskleroza – preporuke za prevenciju се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.