Ateroskleroza je spora, progresivna bolest koja se ubrzava sa starenjem, dovodeći do zadebljanja, sužavanja i na kraju potpune blokade arterija koje hrane sva tkiva. Ateroskleroza počinje nagomilavanjem lipida, holesterola (Plaque), kasnije sužavanjem arterije sa nagomilavanjem kalcijuma (Stenosis), i na kraju potpunog zatvaranja trombom (Occlusio), što dovodi do neishranjenosti tkiva (Ishemia).
Svaka osoba ima specifičnu gensku predispoziciju koja određuje brzinu progresije ateroskleroze, koja se uvek može modifikovati prevencijom
Ateroskleroza se može usporiti i lečiti
Početna ateroskleroza dugo ne izaziva nikakve tegobe, zato treba raditi preventivne preglede posle 50-te godine
Komplikacije ateroskleroze zavise od toga koje arterije su zahvaćene
- Koronarna bolest dovodi do angine pectoris, infarkta miokarda i srčane slabosti.
- Karotidna bolest izaziva nesvesticu, vrtoglavicu, transient ischemic attack (TIA), ishemijski moždani udar i vaskularnu demenciju.
- Periferna arterijska bolest dovodi do nedovoljne ishranjenosti nogu, sa bolovima u vidu grca u mišićima pri hodanju (Claudicatio Intermittens), a kasnije do ishemičkog bola u miru i na kraju do izumiranja tkiva stopala i potkolenice (Gangrena). Klaudikacioni bolovi su često prvi simptom koji ukazuje na aterosklerozu.
- Aneurizma aorte dugo može da raste bez bola, ali na kraju dramatično ugrožava život svojim pucanjem (ruptura).
- Hronična ishemija bubrega i organa za varenje
Ateroskleroza – Faktori rizika su uz godine starosti:
- Povišen krvni pritisak
- Povišen holesterol (LDL), lipoprotein(a) i trigliceridi
- Snižen HDL holesterol
- Inzulinska rezistencija, gojaznost i diabetes
- Pušenje
- Porodična/nasledna sklonost
- Nedovoljna fizička aktivnost i hronični stres
- Ishrana bogata šećerom, zasićenim mastima i transmasnim kiselinama
- Hronična inflamacija, povišen nivo C-reaktivnog proteina, homocisteina i fibrinogena (arthritis, lupus, inflammation)
Promene životnog stila koje sprečavaju aterosklerozu
- Prekid pušenja
- Promena odnosa prema stresu (fokus prema stvarima koje možemo unaprediti)
- Unošenje dovoljne količine tečnosti (vise od 1,5l vode dnevno)
- Ishrana bogata povrćem i nezasićenim mastima (riba, morski plodovi, orašasto voće) i omega 3-masne kiseline kao dodatak ishrani (npr. Biokrill Active)
- Smanjiti unošenje šećera, životinjskih zasićenih masti (masno meso, masni sirevi, mleko) i margarin, pržena i brza hrana, veštački sokovi i gazirana pića
- Redovna fizička aktivnost, vežbanje, hodanje (najmanje pola sata dnevno)
- Održavanje normalne telesne težine
- Redovno lečenje hipertenzije, dijabetesa, metaboličkog sindroma
Pročitajte još: Karotidna bolest