Sintagma „podmlađivanje mozga“ je odjeknula kad sam je prvi put izgovorio i naišla na mnogo pozitivnih reakcija, zato što je suštinski tačna. Popravljajući ishranjenost mozga, osim što sprečavano moždani udar, takođe pružamo šansu mozgu da se podmladi i regeneriše.
Svedoci smo jedne eksplozije estetskih i antiejdžing zahvata koji su ponekad nepotrebni ali nekad i groteskni. Sad je moderno biti mlad i lepo izgledati pa sam ja razmišljao da li zaista shvatamo značaj mogućnosti da nekome popravimo cirkulaciju u mozgu i „podmladimo mozak“, jer mi ne samo što tako sprečavamo moždani udar, mi sprečavamo i vaskularnu demenciju zbog toga što mozak na duge staze bude dobro ishranjen.
Ali , zanemarujemo još jednu stvar – mozak je jedan složen regulatorni centar. Mozak ima hipofizu i epifizu, koje proizvode regulatorne hormone. Ako neko živi sa 10 odsto ishranjenosti mozga, pa to znači da njemu ni hipofiza ne funkcioniše. Onda čitav hormonski i metabolički status nije dobar niti harmoničan.
Popravljajući cirkulaciju u mozgu kroz jednostavne karotidne rekonstruktivne intervencije mi postižemo i taj efekat metaboličkog podmlađivanja organizma. Kada regulišete hormonski status, metabolizam se ubrza. Problem je što mozak dugo ćuti i trpi svoju neuhranjenost zato što mozak nema receptore koji reaguju na nedovoljnu ishranjenost. Srce ima receptore koji ukazuju na to da srčani mišić nije dovoljno ishranjen. Taj bol se zove angina pektoris. Mozak to nema. Ti ljudi trpe i mozak se prilagođava i reaguje kada više zaista ne može da funkcioniše. Onda se javljaju prvi simptomi. To su nesvestice i vrtoglavice. Ali , nažalost, često u nekih 60 odsto slučajeva prvi simptom bude moždani udar. A ti pacijenti neretko nisu imali prve simptome u vidu nesvestice, jer bi se oni lečili.
Zato je karotidna stenoza poseban problem jer je skrivena, ne daje tegobe, nema simptoma.
Treba imati na umu: dva su sliva koja hrane mozak, jedan je karotidni, drugi vertebralni, ili sistem ishrane tzv. zadnjeg i malog mozga. Vertebralne arterije se pri pregledu karotidnih arterija, zato uvek rutinski proveravaju i mogu da se poprave, ako je neophodno i endovaskularnim i vaskularnim zahvatima ali i farmakološki. Vertebralne arterije prolaze kroz kičmene pršljenove i one mogu da budu komprimirane od strane nekih reumatoloških procesa. Ali to je ređe nego karotidna problematika.