Kardiovaskularne bolesti u Srbiji nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po oboljevanju od ovih bolesti i lošim ishodima smo pri vrhu u Evropi. Vaskularne bolesti su se našle u fokusu problema naše populacije iz nekoliko razloga. Prvo zato što živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima a odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca.

Pročitajte korak po korak kako da sačuvate zdravlje krvnih sudova

Чланак Kako da sačuvate zdravlje krvnih sudova се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Чланак Značaj primene genetske dijagnostike u vaskularnoj hirurgiji се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

 Svedoci smo jedne eksplozije estetskih i antiejdžing zahvata koji su ponekad nepotrebni ali nekad i groteskni. Sad je moderno biti mlad i lepo izgledati pa sam ja razmišljao da li zaista shvatamo značaj mogućnosti da nekome popravimo cirkulaciju u mozgu i „podmladimo mozak“, jer mi ne samo što tako sprečavamo moždani udar, mi sprečavamo i vaskularnu demenciju zbog toga što mozak na duge staze bude dobro ishranjen.

Ali , zanemarujemo još jednu stvar – mozak je jedan složen regulatorni centar. Mozak ima hipofizu i epifizu, koje proizvode regulatorne hormone. Ako neko živi sa 10 odsto ishranjenosti mozga, pa to znači da njemu ni hipofiza ne funkcioniše. Onda čitav hormonski i metabolički status nije dobar niti harmoničan.

Popravljajući cirkulaciju u mozgu kroz jednostavne karotidne rekonstruktivne intervencije mi postižemo i taj efekat metaboličkog podmlađivanja organizma. Kada regulišete hormonski status, metabolizam se ubrza. Problem je što mozak dugo ćuti i trpi svoju neuhranjenost zato što mozak nema receptore koji reaguju na nedovoljnu ishranjenost. Srce ima receptore koji ukazuju na to da srčani mišić nije dovoljno ishranjen. Taj bol se zove angina pektoris. Mozak to nema. Ti ljudi trpe i mozak se prilagođava i reaguje kada više zaista ne može da funkcioniše. Onda se javljaju prvi simptomi. To su nesvestice i vrtoglavice. Ali , nažalost, često u nekih 60 odsto slučajeva prvi simptom bude moždani udar. A ti pacijenti neretko nisu imali prve simptome u vidu nesvestice, jer bi se oni lečili.

Zato je karotidna stenoza poseban problem jer je skrivena, ne daje tegobe, nema simptoma.

Treba imati na umu: dva su sliva koja hrane mozak, jedan je karotidni, drugi vertebralni, ili sistem ishrane tzv. zadnjeg i malog mozga. Vertebralne arterije se pri pregledu karotidnih arterija, zato uvek rutinski proveravaju i mogu da se poprave, ako je neophodno i endovaskularnim i vaskularnim zahvatima ali i farmakološki. Vertebralne arterije prolaze kroz kičmene pršljenove i one mogu da budu komprimirane od strane nekih reumatoloških procesa. Ali to je ređe nego karotidna problematika.

Чланак „Podmlađivanje mozga“ i rekonstrukcija karotidnih arterija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Чланак Operacije u vaskularnoj hirurgiji се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Чланак Rekonstrukcija arterijske cirkulacije се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Чланак Suženje (stenoza) arterija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

• Mi se trudimo da integrišemo dijagnostičke metode. Napravili smo sistem u kome imamo jednu kružnu dijagnostiku. Ona je ciljana i brza. Nekome je, recimo potreban ultrazvuk karotida, nekome bubrežnih arterija a onda posle toga kada već imamo preliminarni nalaz kliničkog pregleda vaskularnog hirurga, imamo laboratorijske nalaze i ultrazvučnu dijagnostiku koja nam je potvrdila da postoji problem na nekoj arteriji, onda ciljano radimo multislajs skener i to sve se trudimo da bude urađeno u roku od 2 sata. Najveći problem je što multislajsna dijagnostika zahteva elektronsku rekonstrukciju te višedimenzionalne slike i to traži sat i po do dva očitavanja snimka, što se u narodu kaže, da to vreme iskoristimo da se tada urade neka dodatna ispitivanja u smislu biohemijskih parametara ili pregledi urina, šta god je potrebno. Brza i bezbolna dijagnostika je važna za pravovremeno lečenje urgentnih stanja. I drugo, imamo veliki broj pacijenata koji dolaze iz unutrašnjosti i iz zemalja u regionu. To su pacijenti koji su se sa mukom organizovali da dođu i zato je potrebno da budu pažljivo dijagnostički rešeni u toku jednog dana.

Чланак Dijagnostika u vaskularnoj hirurgiji се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

• Grubo rečeno, nedovoljna ishranjenost mozga dovodi na početku do vrtoglavica i nesvestica, nedovoljna ishranjenost donjih ekstremiteta dovodi do bolova, grčeva u mišićima prilikom hoda, nedovoljna ishranjenost bubrega dovodi do hipertenzije i do zadržavanja loših metabolita u organizmu. Pomenute tegobe su prvi znaci da obavezno treba proveriti cirkulaciju ali i ako se simptomi ne jave, nakon 50-e godine treba uraditi takozvane ultrazvučne skrining preglede koji će nas upozoriti na postojanje tegoba.

Чланак Simptomi koji ukazuju na probleme u krvnim sudovima се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Чланак Dijagnostika oboljenja krvnih sudova i koliko često ih treba kontrolisati се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na dramatične promene i uslove u kojima živimo. Stres , loša ishrana, mnogo loših informacija, fizička neaktivnost, pušenje uzimaju svoj danak pa su redovni, neinvazivni pregledi unutrašnjosti velikih krvnih sudova postali uslov za zdrav i dug život.

Kardiovaskularne bolesti u Srbiji nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po oboljevanju od ovih bolesti i lošim ishodima smo pri vrhu u Evropi. Vaskularne bolesti su se našle u fokusu problema naše populacije iz nekoliko razloga. Prvo zato što živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima a odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca. Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na ove promene. Tu mislimo na stres, lošu ishranu, puno loših informacija, pušenje, fizičku neaktivnost i to sve dovodi do eksplozije vaskularnih bolesti.

Чланак Faktori koji utiču na stanje krvnih sudova i kardiovaskularni sistem се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte još: Proširene vene (Variksi)

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Чланак Saznajte sve o venama – sve informacije u jednom videu се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas  i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte….

Pogledajte i video materijal pod nazivom: ANEURIZMATSKA BOLEST.

Чланак Šta je aneurizma се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte još: Proširene vene (Variksi)

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Чланак Proširene vene – odgovori na najčešća pitanja се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Akademik prof. dr Đorđe Radak je direktor hirurgije opšte bolnice Euromedik objašnjava šta je karotidna bolest, koji su simptomi, kako se bolest dijagnostifikuje i leči.

Šta je karotidna bolest?

Koji su simptomi karotidne bolesti?

Kako se dijagnostifikuje karotidna bolest?

Kako se leči karotidna bolest?

dr Đorđe Radak – Karotidna hirurgija – kompletan sajt, onlajn izdanje po poglavljima

https://www.karotidnahirurgija.com/

Na stranici Knjige (autor: Akademik prof. dr Đorđe Radak) možete pronaći PDF izdanja: Karotidna hirurgija, Revaskularizacija mozga, Hirurški pristupi arterijama…

Чланак Karotidna bolest – odgovori na sva pitanja се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

• transekciju u nivou karotidne bifurkacije,
• odstranjivanje arteriosklerotičnog plaka posuvrtanjem arterije i
• anatomsku reimplantaciju unutrašnje karotidne arterije.

Dobra operativna tehnika je odlučujući faktor za postizanje kvalitetnih rezultata karotidne endarterektomije.

Svaka tehnička greška (intimalni ili medijalni flap, struktura na suturnoj liniji, po­vre­da arterije klemovanjem, neadekvatna resekcija elongirane arterije, prizidna trom­bo­­za, in­traoperativna ishemija ili embolizacija mozga itd.) manifestuje se ranim i/ili kas­nim kom­plikacijama. Sistemski faktori (hiperkoagulabilnost itd.) se retko mogu okriviti za pojavu komplikacija. Everziona karotidna endarterektomija redukuje mogućnost tehničkih grešaka.

Prednosti everzione endarterektomije su: kraće vreme klemovanja, anatomska rekon­stru­k­ci­ja karotidne bifurkacije, kraća i transverzalno položena suturna linija. Implantacija stranog materijala (patch) nije potrebna. Reseciranje elongirane karotidne arterije (kinking, coiling) je daleko jednostavnije. Međutim, mnogi vaskularni hirurzi još uvek oklevaju da usvoje ovu hiruršku tehniku i prošire standardni repertoar rekonstrukcija karotidnih arterija.

Preoperativna dijagnostika i indikacije za everzionu endarterektomiju se ni po čemu ne razlikuje od standardne karotidne endarte­rek­tomije.

Operativna tehnika everzione karotidne endarterektomije

Everziona karotidna endarterektomija se može uraditi u opštoj endotrahealnoj ili regionalnoj anesteziji.

Preparisanje karotidnih arterija odvija se na standardan način. Kad se eksponira dovoljan segment karotidnih arterija, a to znači da imamo proksimalno i distalno oko 1 cm  arterije  koja je pošteđena aterosklerotičnog plaka, može se pristupiti klemovanju. Intravenski se pret­hod­no daje 5000 ij. Heparina. Nakon klemovanja načini se kosa/transverzalna trans­sek­cija unutrašnje karotidne arterije u predelu bifurkacije. U slučaju kinknga ili coiling-a  ar­terija se resecira njenim dodatnim otvaranjem sa medijalne strane, tako da rein­plan­tiranjem bude adekvatno skraćena.

Endarterektomija unutrašnje karotidne arterije: nakon presecanja  karotidne arterije se identifikuje  sloj za izvođenje endarterektomije (lamina elastica externa). U sloju  gde se aterosklerotični plak sam odvaja od adventicije (cleavage plane) odstranjuje se plak posuvrtanjem unutrašnje karotidne arterije uz istovremenu trakciju aterosklerotičnog cilindra. Naročita pažnja se obraća da se distalno, gde pre­staje aterosklerotični plak, endarterektomija završi glatkom površinom (bez inti­mal­nih ili medijalnih flap-ova). Ako se plak prostire distalnije, nego obično, neo­p­hod­no je da se pri disekciji isprepariše nešto viši segment arterije karotis interne. Nije pot­reb­no mobilisanje dužeg arterijskog segmenta nego za standardnu karotidnu endar­te­rek­tomiju. Tokom everzione endarterektomije centralnog plaka treba isto­vre­me­no pažljivo odstranjivati zaostale fragmente medijalnog arterijskog sloja i debris sa či­ta­ve arterijske cirkumferencije. Bitna je preglednost unutrašnje strane arterije. Na­kon što je odstranjen čitav plak treba proveriti ivicu distalnog odlubljivanja. Ako na postoje zaostali flap-ovi i neravnine treba ih odstraniti  tako da unutrašnja površina bu­de potpuno glatka.

Everziona karotidna endarterektomija:

Poprečna transekcija unutrašnje karotidne arterije u nivou karotidne bifurkacije. Detalj: započinjanje everzione endarterektomije unutrašnje karotidne arterije ulaskom u sloj izmedju obolele medije i očuvane adventicije sa spoljašnjom elastičnom laminom.

Everziona endarterektomija spoljašnje karotidne arterije se radi kroz otvor koji je nastao ekcizijom unutrašnje karotidne arterije. Obično se lakše  nego prilikom standardne karotidne endarterektomije dobija odlivak plaka koji zahvata spoljašnju karotidnu arteriju i njene prve grane.

Endarterektomija zajedničke i spoljašnje karotidne arterije, nakon završene everzione procedure unutrašnje karotidne arterije.

Endarterektomija zajedničke  karotidne arterije počinje od otvora na zajedničkoj karotidnoj arteriji koji je dovoljan  za odvajanje plaka od adventicije (lamina elasica externa). Ulazak u dobar sloj garant je da će se sa lakoćom odstraniti dug segment arteriosklerotične intime i medije. Ako se radi o ekstremno dugačkom plaku u zajedničkoj karotodnoj arteriji (naročito ako on okludira arteriju) može se primenom poluzatvorene endarterektomije po Vollmaru dezobstruisati čitava arterija.

Ne sme da ostane nikakva neravnina, detritus, prizidni tromb i sl. Dobra ekspozicija uz direktnu vizualizaciju unutrašnje površine prevenira grešku. Intraoperativna kontrola Dulex-sonografijom je pouzdan metod otkrivanja tehničkih grešaka, koje se mogu korigovati dok operacija još nije završena. U pacijenata sa elongiranom karotidnom arterijom (kinking, coiling) treba resecirati suvišan arterijski segment ili se produžavanjem otvora na zajedničkoj karotidnoj arteriji adaptira dužina arterije modifikujući dužinu anastomoze.

Završavanje everzione karotidne endarterektomije reimplantacijom unutrašnje karotidne arterije. Ako je ona predugačka (kinking, coiling) treba je adekvatno resecirati. Ponekad je zgodno transponirati arteriju ispred n.hypoglossus-a, da bi se izbegla kompresija.

Reimplantacija

Reimplantacija se izvodi pod blagom tenzijom kontinuiranim evertirajućim šavom sa Prolen-om (polypropylene) 6-0. Sutura zadnjeg zida anastomoze radi se plasiranjem šavova iznuta, a na prednjem zidu spolja.

Protektivna primena privremenog intraluminalnog shunt-a tokom everzione endarte­rektomije je moguća. Plasiranje shunta moguće je: (1) pre početka enda­r­te­rek­tomije, ali je u tom slučaju otežana vizuelizacija arterijskog lumena, ili (2) nakon enda­r­te­rektomije, a pre početka reimplantacije. Indikacije za primenu intralumi­nal­nog shunt-a su iste kao i kod standardne metode. Obzirom da everziona endarte­rek­tomija zahteva znat­no kraće vreme klemovanja (8min.) nego standardna (12 do 20min.), može se reći da je mo­gućnost raci­o­nalnog izbegavanja primene shunta velika.

Saznajte više na: https://www.karotidnahirurgija.com/?page_id=3656

ili pročitajte knjigu: KAROTIDNA HIRURGIJA na stranici: https://drradak.com/knjige/

Чланак Everziona karotidna endarterektomija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Metoda je moderna alternativa klasičnom hirurškom zahvatu i rezervisana je za pacijente koji boluju od umerenih i težih oblika oštećenja vena.

Prednosti:

• izvodi se u lokalnoj anesteziji,
• zahvat traje kratko,
• nakon zahvata ne zaostaju rane od rezova, podlivi krvi niti ožiljci,
• bolesnik je odmah nakon zahvata radno i socijalno sposoban,
• pacijenti navode naglo poboljšanje simptoma i osećaj „olakšanja“.

Kao prednost se navodi i da se metoda može izvoditi i u letnjim mesecima. Primarna uspešnost endovenskog tretmana vena je istovremeno veoma visoka.

Endovenska ablacija predstavlja metodu sa najvećim uspehom u tretmanu venske bolesti. Primarni i osnovni cilj lečenja ovim vidom terapije je lečenje glavnih površinskih vena: velika safenska, mala safenska i akcesorna safenska vena kao i perforatorne vene koje su čest uzrok nastanka venskog ulkusa. Cela procedura je vrlo precizna obzirom da se radi pod kontrolom ultrazvuka.

Endovenozna laserska terapija (EVLT) i radiofrekventna ablacija vena deo je vaskularne hirurgije koju u saradnji sa svojim saradnicima sprovodi akademik prof. dr Đorđe Radak, opšti i vaskularni hirurg.

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Preporuka je da pročitate i tekst: Proširene vene (Variksi)

Чланак Endovenozna laserska terapija (EVLT) i radiofrekventna ablacija vena се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Tehnika izvođenja perkutane transluminalne dilatacije (PTA)

Najbolje mesto za arterijsku punkciju kod PTA je a.femoraliscomunis, zbog malog broja lokalnih komplikacija i mogućnosti in­tervencije na svim supraaortalnim granama. Ako postoji okluzivna ili aneurizmatska bolest aorto-femoralnog segmenta mora se tražiti druga alternativa (a.axillaries ili a. brachalis). Kad se kateterom do supraaortalnih grana prilazi iz arterija gornjih ekstremiteta mogućnosti za njegovu manipulaciju su ograničene. Kod plasiranja stenta (promer 7F ili 8F) nekad je bolje hirurški ispreparisati brahijalnu arteriju, pošto je verovatnoća lokalnih arterijskih komplika­cija velika. Lokalne komplikacije na mestu punkcije su disekcija, okluzija, pseudoaneurizma, retroperitonealni hematom (1-3%). Ako se punktira aksilarna ili brahijalna arterija komplikacije su češće (3-18%). Postoji mogućnost pristupa za PTA direktnom punkcijom a.carotis communis.

Kateterizacija po Seldinger-u: Nakon punkcije kroz iglu, ubodenu u arteriju, uvodi se žica vodilja (Guide wire). Ona je tanja od 1 mm, presvučena je materijalom koji je čini glatkom. Vodič ostaje u arteriji, dok se igla izvadi. Vodič je dugačak, veći deo je van arterije, i služi za manipulaciju. Da bi se preko vodiča, jedan kateter mogao uklanjali a drugi uvoditi. Na vodič se navuče dilatator, samo da bi se proširio kanal i olakšalo dalje manipulisanje. Dilatator se ukloni, a na vodič se navlači šira cevčica (sheath, košuljica). Na svom spoljašnjem kraju „sheath“ ima valvulu-ventil, koja sprečava da krv pored žice ističe, dok istovremeno ne predstavlja prepreku da se uvlače kateteri različitih na­me­na. Naime, da bi se ušlo u teško pristupačne arterije potrebni su kateteri čiji su vrhovi spe­cijalno oblikovani (selektivna i supraselektivna kateterizacija).

Transluminalna dilatacija arterije balonom: Seldinger-ovom tehnikom u arteriju se uvodi kateter, na čijem vrhu je balon za dilataciju. Vodičem se prođe suženo mesto. Potom se na žicu navuče kateter sa balonom. Naduvavanje balona je automatizovano sa zadatim nivoom pritiska. Dilatacioni balon za angioplastiku može da se naduva čak i preko 16 atmosfera. (guma na autu se duva na 2 atmosfere). Balon se najčešće duva na desetak atmosfera. Pritisak se održava nekoliko minuta da bi se pocepani arterioskleotični plak za­držao u dilatiranom položaju.

Tokom endovaskularne procedure bez cerebralne protekcije postoji velika opasnost od embolizacije distalnih cerebralnih arterija. Protekcija mozga se može izvesti:

PTA (perkutana transluminalna balon angioplastika) bez cerebralne protekcije

• Tehnikom distalne okluzije i
• Tehnikom proksimalne okluzije.

Incidenti tokom endovaskularnih procedura uglavnom se dešavaju zbog embolizacije. PTA sa protektivnim balonom zahteva kateterizaciju arterije (sa možda heterogenim plakom ili prizidnom trombozom), upotrebom katetera većeg promera. Manipulacija većim kateterom na terenu tromboziranog trošnog plaka stvara mogućnost za lansiranje embolusa. Argumenti za PTA karotidnih arterija bez protekcije su

• Kraće vreme boravka katetera na rizičnom terenu i
• Kraća okluzija arterije koja dovodi krv do mozga.

Implantacija stenta

Implantacija stenta: Stentovi su metalni cilindri mrežaste strukture, dizajnirani tako da održavaju lumen ar­te­rije otvorenim (nakon dilatacije). Pošto je arterija proširena, balon-kateter se izduva i izvadi. Ako kontrolna arteriografija ukaže na prisustvo značajne rezidualne stenoze indikovana je implantacija stenta. Plasira se kateter na čiji balon za dilataciju je prethodno navučen stent. Kada se položaj stenta, uz pomoć markera u balonu tačno odredi prema suženju koje želimo da dilatiramo, balon se naduva. Zajedno sa balonom se širi i stent. Kalibar stenta je onaj koji ima maksimalno rastegnut balon. Sada se balon izduva i izvuče a stent ostane utisnut u zid krvnog suda, kao armatura, koja drži napukle delove zida arterije dilatirane. Ovakva procedura, u dva akta, zove se “sekundarni stenting”.

Procedura se može skratiti ako se na balonu kojim se dilatira stenoza već nalazi stent, tako da se pri širenju krvnog suda, istovremeno postavlja i stent. Ovo je „primarni stenting„. Prednost primarnog stenta je redukcija embolijskog rizika mozga zbog zadržavanja emboligenog materijala (debris, tromb) ispod stenta. To je dokazano primenom transkranijalnog Dopplera tokom stentinga.

Postoje dve vrste stentova, prema načinu implantacije: stent koji se širi balonom (Baloon-Expandable) i „samošireći“ stentovi (Self-Expandable).

Dve mogućnosti za plasiranje stenta:

• Primarni stenting je plasiranje (deployment) stenta, a zatim dilatacija stenoze balonom preko stenta.
• Sekundarni stenting zači da se prvo uradi endoluminalna dilatacija. Ako zaostane rezidualna stenoza ili intimalni flap plasira se stent.

Pod pritiskom naduvanog balona dolazi do sabijanja plaka, ili do prskanja kontinuiteta prstenastog plaka, uz disekciju zida arterije. Kod disekcije prska i medija, a cirkulišuća krv dolazi do adventicije dilatiranog krvnog suda, što stvara mogućnost za prizidnu trombozu. Rezidualna stenoza, disekcija i manje neravnine na mestu dilatacije uzrokuju turbulenciju krvi koja može biti uzrok komplikacija.

• Rane komplikacije su disekcija, akutna prizidna tromboza i akutna trombotična okluzija tek dilatirane arterije.
• Kasne komplikacije su proliferacija intime i fibroznog tkiva sa nastankom restenoze, neointimalne hiperplazije, progresije bolesti, reokluzija

Stent karotidna angioplastika

Stent karotidna angioplastika se pojavljuje kao potencijalna alternativa za karotidnu endarterektomiju. Endovaskularne procedure mogu imati prednost u slučaju pacijenata sa velikim opštim rizikom, koronarnom bolešću, kao i simultanim lezijama više arterija koje dovode krv do mozga. Prednost bi moglo biti izbegavanje lezija kranijalnih nerava, koje se kod karotidne endarterektomije, doduše kao privremeni problem javljaju u oko 7% slučajeva.

Formiraju se multi-disciplinarni timovi koji uključuju: neurologa, angiologa, neuro-radiologa, vaskularnog hirurga i intervencionistu (radiolog i vaskularni hirurg izvode edovaskularne intervencije).

Karotidna endarterektomija (CEA) je pouzdan i efektivan tretman simptomatske i asimptomatske stenoze karotidnih arterija. Tokom poslednje decenije endovaskularni tretman sa stentiranjem (CAS) pojavio se kao alternativa karotidnoj endarterektomiji.

Dobre strane karotidne stent-angioplastke su:

• mogućnost primene neposredno pre i/ili posle drugih velikih operacija (koronarna revaskularizacija),
• mogućnost endovaskularne intervencije u pacijenata sa teškim koronarnim lezijama,
• rešavanje restenoza nakon karotidne endarterektomije,
• korekcije hirurški nepristupačnih lezija (visoke tandem lezije),
•  moguća primena kod fibromuskularne displazije, arteritisa i postiradijacionog arteritisa.

Limitirajući faktore karotidne angioplastike:

• Loši rezultati u bolesnika starijih od 70 god.
• Nije moguća PTA okluzivnih lezija,
• PTA ulcerisanog (nestabilno) plaka ima veliki rizik od embolizacije,
• PTA ekscentričnog kalcifikovanog plaka daje loše rezultate,
• Koegzistirajući kinking, coiling i aneurizma se ne mogu otkloniti PTA.

Angioplastika karotidne stenoze u simptomatskih pacijenata

Kod simptomatskih pacijenata je hirurgija trenutno najbolji izbor lečenja.

Karotidnu angioplastiku bi trebalo savetovati simptomatskim pacijentima ukoliko imaju visok rizik od endarterektomije ili u visoko-specijalizovanim centrima sa velikim brojem procedura i dokumentovano malim stopama postproceduralnog moždanog udara i smrti ili u okviru randomizovane kontrolisane studije.

Potrebno je više dokaza da bi se uloga angioplastike učvrstila u lečenju simptomatske karotidne stenoze.

Rezultati do sad publikovanih randomizovanih kontrolisanih studija koje su poredile CAS i CEA uklonili su CAS iz fokusa tretmana karotidne stenoze. Entuzijazam vezan za interventno lečenje karotidne bolesti, opao je. Međutim, rezultati CREST studije pokazuju da je karotidna revaskularizacija, endarterektomijom ili dilatacijom sa stentom, koju sprovode visoko kvalifikovani hirurzi ili interventni specijalisti, efikasna i sigurna procedura. Infarkt mozga je verovatniji nakon stentinga, a infarkt miokarda nakon endarterektomije. Stariji pacijenti imaju više komplikacija prilikom karotidnog stentinga.

Karotidna angioplastika kod asimptomatskih pacijenata

Trenutno se angioplastika karotidnih arterija savetuje samo kod asimptomatskih pacijenata u centrima sa velikim brojem procedura i dokumentovano malom stopom periproceduralnog moždanog udara i smrti ili u sklopu kontrolisanih kliničkih studija.

Benefit angioplastike karotidnih arterija kod asimptomatskih pacijenata bi tek trebalo da se dokaže.

Terapijski izbori u odnosu na vaskularne i lokalne anatomske karakteristike

Angioplastika karotidnih arterija je indikovana u slučaju oštećenja kontralateralnog laringealnog nerva, prethodne radikalne disekcije vrata, cervikalne iradijacije, nakon prethodne endarterektomjie (restenoza), kod visoko položene karotidne bifurkacije ili intrakranijalne ekstenzije karotidne lezije.

Angioplastika karotidnih arterija se ne preporučuje u pacijenata sa ekstenzivnim aterosklerotskim promenama aorte i supraaortnih grana, kalcifikacijama i tortuozitetima.

Nerđajući čelik od kojeg su napravljeni stentovi (stainless still) nije inertan, kao svaki drugi strani materijal on je trombogen. Trombogenost stentova je uzrok tromboze i reokluzije arterije. Da bi se smanjila trombogenost, stent se može impregnirati: heparin, fosforilholin itd. Da bi se redukovala hiperplazija neointime koristi se dvostruka antitrombocitna i rana statinska terapija.

Poboljšanje ishoda nakon angioplastike karotidnih arterija:

Angioplastiku karotidnih arterija (CAS) bi trebalo sprovesti pod dvojnom antitrombocitnom terapijom sa aspirinom i klopidogrelom.

Primenu dvojne antitrombocitne i statinske terapije treba započeti pre angioplastike i nastaviti 3 meseca nakon procedure.

Treba sprovesti programe treninga praktičnih veština karotidne angioplastike.

Uređaji za cerebralnu protekciju su neophodni.

Postojeći tipovi cerebralne protekcije imaju svoje specifične indikacije tokom karotidnih intervencija.

Očekujemo nove, usavršene generacije stentova.

Stent graftovi se implantiraju endoluminalnim procedurama, a služe za obla­ga­nje aneurizme ili traumatske lezije (krvarenje) arterije. Spoljna strana stentovanog grafta treba da omogući urastanje okolnog tkiva i dobro fiksiranje za zdravi deo krvnog suda. Unutrašnja strana mora biti glatka i netrombogena da bi održavala dugotrajnu prohodnost grafta. Naročita korist od ove metode mogla bi se očekivati u traumatologiji. Politraumatizirani pacijent sa krvarećom arterijskom lezijom najjednostavnije i najbrže se može zbrinuti implantacijom graft-stenta. Hirurško lečenje postaje nepotrebno, gubitak krvi i stvaranje hematoma odmah prestaje.

Knjige prof. dr Đorđa Radaka potražite na: https://www.drradak.com/knjige

Izvorni tekst i više informacija potražite na: https://www.karotidnahirurgija.com/?page_id=4589

Чланак Endovaskularna hirurgija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pri ispitivanju površnih vena koristi se poveska, a ultrazvučna sonda se postavlja tačno iznad vene. Protočni šum kroz venu je sinhron sa respiratornim, a posebno sa forsiranim respiratornim, pokretima. Ultrazvučni signal se pojačava pri forsiranom ekspirijumu, a gubi pri forsiranom inspirijumu, zbog pratećih promena intratorakalnog pritiska. Doppler sonografsko ispitivanje dubokog venskog sistema izvodi se takođe u ležećem položaju. Kod kompletne opstrukcije duboke vene (duboka venska tromboza) gubi se uticaj disanja i forsiranih respiratornih pokreta na venski protok koji je u globalu značajno snižen. Za preciznije određivanje mesta okluzije primenjuje se kompresija prstom po segmentima. Ako je duboka vena prolazna u trenutku distalne kompresije nastupa pojačanje signala venskog protoka, kao posledica dodatne potisne sile.

Venska Doppler-sonografija i Dopplerultrasonografija

Insuficijentne komunikantne vene se mogu primenom Dopplerultrasonografije indentifikovati i markirati. To je uslov za njihovo precizno rešavanje prilikom operacije. Za ovo ispitivanje pacijent je u sedećem položaju. Elastična poveska se postavlja proksimalno od nivoa komunikantnih vena. Ona treba da spreči retrogradni protok kroz insuficijentne površne vene. Potom se sonda postavi tačno iznad mesta gde očekujemo postojanje insuficijentne komunikantne vene. Iznad poveske se primeni snažna manuelna kompresija na duboke vene. Ako se sonda nalazi iznad insuficijentne komunikantne vene dobićemo jasan znak retrogradnog protoka, koji se iz dubokih vena prenosi u komunikantnu venu čiji zalisci ne funkcionišu. Da bi smo dobili kompletnu ”mapu” suficijentnih i insuficijentnih komunikantnih vena moramo sistematski pretražiti čitav donji ekstremitet u više nivoa na opisani način.

Doppler-sonografija može da identifikuje i arteriovenske fistule. U tom slučaju se vene pune krvlju direktno iz arterijskih grana ili arterijskih stabala. Krivulja venskog protoka u slučaju arteriovenske fistule postaje slična arterijskoj krivulji. Duplex-ultrasonografija je u stanju da pruži precizne morfološke podatke. Ona precizno, sa visokom specifičnošću i senzitivnošću može da opiše i dokumentuje snimkom duboku vensku trombozu (lokalizaciju, opseg i kvalitet tromba), rekanalizovani tromb u kasnijoj fazi, funkciju zalistaka pri Valsalva ogledu itd.

Pročitajte više o proširenim venama u knjizi: Proširene vene – Prof. dr Đorđe Radak i Dr Predrag Gajin

Knjige prof. dr Đorđa Radaka potražite na: https://www.drradak.com/knjige

Чланак Venska Doppler-sonografija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Karotidna Doplersonografija pruža podatke o funkciji ekstrakranijalnog dela supraaortnih stabala.¹ Kombinuje B-mod ultrasonografsko snimanje sa pulsnim Doppler detektorom protoka uz spektralnu analizu.

Duplexsonografija, kod koje su udruženi tzv. Realtime imaging i Doppler spektralna analiza, postala je dominantno dijagnostičko sredstvo za neinvazivnu evaluaciju  bolesti arterija. Osim registrovanja procenta stenoze, Duplex daje precizne podatke o: veličini plaka (stepen stenoze), konfiguraciji njegove površine (glatka, egzulcerisana, prizidni tromb), histološkoj kompoziciji plaka (fibrozni, kalcifikovani, lipidni ili intraplakalna hemoragija) koja može biti heterogena (egzulcerisani plak) i homogena (stabilni plak).

Duplexsonografija je vrlo senzitivna za otkrivanje turbulencije i merenje brzina protoka u arterijama. Arterije mogu da se precizno morfološki analiziraju, posebno što se tiče kompozicije arteriosklerotičnih lezija. Indirektno se može proceniti stanje nedostupnih proksimalnih segmenata (orificijum).

Pročitajte još: Dopler vena

Radak, Ð., Ilijevski, N., Davidović, L., Maksimović, Ž., Cvetković, S., Kostić, D., & Marković, D. (2009). Therapy of carotid and vertebral diseases. Timočki medicinski glasnik, 34(1), 20-25.

Чланак Duplexsonografija (Dopler arterija) се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Kada je indikovana MSCT arteriografija:

Kada sumnjamo na aneurizmu, rupturu, traumu, stenozu prouzrokovanu aterosklerozom, klaudikacionih tegoba i prisustvo tromba odnosno kada sumnjamo na emboliju.

Hirurg indikuje arteriografiju. Radi se ambulantno i nije potrebna hospitalizacija.

Arteriografija supraaortalnih grana

Indikacije za karotidnu endarterektomiju se, u oko 85% slučajeva, postavljaju samo na osnovu Duplex-sonografskog nalaza. Arteriografija je indikovana samo ako:

1. Postoje kontroverze između nalaza ili dileme (globalna simptomatologija, malformacije itd.)
2. Dolazi u obzir endovaskularna procedura,
3. Ima indikacija za vizualiziranje drugih supraaortalnih grana (brahiocefalični trunkus, vertebralna i subklavijalna arterija),
4. Postoji potreba da se analiziraju intrakranijalne cerebralne arterije.

Arteriografija se smatra „zlatnim standardom“ u dijagnostici supraaortalnih grana za planiranje terapijskih alternativa i ključni faktor indikacionog odlučivanja (decision making process). Dobra karotidna arteriografija ne sme biti jednodimenzionalna, da se ne bi previdele lezije (obično na zadnjem zidu). Neophodan je arteriografski prikaz:

• intratorakalnog, ekstrakranijalnog i
• intrakranijalnog arterijskog segmenta.

Arteriografija je često neizbežna u slučaju globalne cerebralne ishemije. Arteriografija luka aorte treba da prikaže proksimalne i distalne arterije u odnosu na karotidnu bifurkaciju, jer stanje ovih arterija ne može se uvek pouzdano utvrditi ehografski. U bolesnika sa globalnom simptomatologijom neophodan je prikaz Williso-ovog poligona. Ako je on očuvan karotidna endarterektomija, ako je indikovana, može pružiti dobar rezultat čak i ako postoje simultane lezije drugih supraaortalnih i intracerebralnih arterija. Hemodinamski značajnim se arbitrerno smatraju stenoze preko 75% lumena. 

U vreme uvođenja minimalno invazivnih procedura u hirurgiju očekuje se da bi i dijagnostika morala da bude manje invazivna. Danas od neinvazivnih metoda za detekciju karotidne bolesti koristimo kolor Duplex ultrasonografiju, MR angiografiju i MSCT angiografiju.

Multislice Computed Tomography Angiography (MSCT) ili Multidetector Computed Tomography (MDCT) karotidnih arterija značajno skraćuje vreme trajanja pregleda, količinu zračenja i kontrastnog sredstva, daje manje artefakata i pruža mogućnost kvalitetne 3D rekonstrukcije. Danas, posle više generacija MSCT aparata možemo reći da ovi nalazi imaju brojne prednosti u poredjenju sa konvencionalnom angiografijom

Pogledajte video:
ZNAČAJ provere i REDOVNE kontrole cirkulacije krvi

Чланак MSCT (aorte, karotidnih arterija, perifernih arterija) се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.