Kardiovaskularne bolesti u Srbiji nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po oboljevanju od ovih bolesti i lošim ishodima smo pri vrhu u Evropi. Vaskularne bolesti su se našle u fokusu problema naše populacije iz nekoliko razloga. Prvo zato što živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima a odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca.

Pročitajte korak po korak kako da sačuvate zdravlje krvnih sudova

Чланак Kako da sačuvate zdravlje krvnih sudova се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte još: Proširene vene (Variksi)

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Чланак Saznajte sve o venama – sve informacije u jednom videu се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas  i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte….

Pogledajte i video materijal pod nazivom: ANEURIZMATSKA BOLEST.

Чланак Šta je aneurizma се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte još: Proširene vene (Variksi)

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Чланак Proširene vene – odgovori na najčešća pitanja се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Akademik prof. dr Đorđe Radak je direktor hirurgije opšte bolnice Euromedik objašnjava šta je karotidna bolest, koji su simptomi, kako se bolest dijagnostifikuje i leči.

Šta je karotidna bolest?

Koji su simptomi karotidne bolesti?

Kako se dijagnostifikuje karotidna bolest?

Kako se leči karotidna bolest?

dr Đorđe Radak – Karotidna hirurgija – kompletan sajt, onlajn izdanje po poglavljima

https://www.karotidnahirurgija.com/

Na stranici Knjige (autor: Akademik prof. dr Đorđe Radak) možete pronaći PDF izdanja: Karotidna hirurgija, Revaskularizacija mozga, Hirurški pristupi arterijama…

Чланак Karotidna bolest – odgovori na sva pitanja се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

• transekciju u nivou karotidne bifurkacije,
• odstranjivanje arteriosklerotičnog plaka posuvrtanjem arterije i
• anatomsku reimplantaciju unutrašnje karotidne arterije.

Dobra operativna tehnika je odlučujući faktor za postizanje kvalitetnih rezultata karotidne endarterektomije.

Svaka tehnička greška (intimalni ili medijalni flap, struktura na suturnoj liniji, po­vre­da arterije klemovanjem, neadekvatna resekcija elongirane arterije, prizidna trom­bo­­za, in­traoperativna ishemija ili embolizacija mozga itd.) manifestuje se ranim i/ili kas­nim kom­plikacijama. Sistemski faktori (hiperkoagulabilnost itd.) se retko mogu okriviti za pojavu komplikacija. Everziona karotidna endarterektomija redukuje mogućnost tehničkih grešaka.

Prednosti everzione endarterektomije su: kraće vreme klemovanja, anatomska rekon­stru­k­ci­ja karotidne bifurkacije, kraća i transverzalno položena suturna linija. Implantacija stranog materijala (patch) nije potrebna. Reseciranje elongirane karotidne arterije (kinking, coiling) je daleko jednostavnije. Međutim, mnogi vaskularni hirurzi još uvek oklevaju da usvoje ovu hiruršku tehniku i prošire standardni repertoar rekonstrukcija karotidnih arterija.

Preoperativna dijagnostika i indikacije za everzionu endarterektomiju se ni po čemu ne razlikuje od standardne karotidne endarte­rek­tomije.

Operativna tehnika everzione karotidne endarterektomije

Everziona karotidna endarterektomija se može uraditi u opštoj endotrahealnoj ili regionalnoj anesteziji.

Preparisanje karotidnih arterija odvija se na standardan način. Kad se eksponira dovoljan segment karotidnih arterija, a to znači da imamo proksimalno i distalno oko 1 cm  arterije  koja je pošteđena aterosklerotičnog plaka, može se pristupiti klemovanju. Intravenski se pret­hod­no daje 5000 ij. Heparina. Nakon klemovanja načini se kosa/transverzalna trans­sek­cija unutrašnje karotidne arterije u predelu bifurkacije. U slučaju kinknga ili coiling-a  ar­terija se resecira njenim dodatnim otvaranjem sa medijalne strane, tako da rein­plan­tiranjem bude adekvatno skraćena.

Endarterektomija unutrašnje karotidne arterije: nakon presecanja  karotidne arterije se identifikuje  sloj za izvođenje endarterektomije (lamina elastica externa). U sloju  gde se aterosklerotični plak sam odvaja od adventicije (cleavage plane) odstranjuje se plak posuvrtanjem unutrašnje karotidne arterije uz istovremenu trakciju aterosklerotičnog cilindra. Naročita pažnja se obraća da se distalno, gde pre­staje aterosklerotični plak, endarterektomija završi glatkom površinom (bez inti­mal­nih ili medijalnih flap-ova). Ako se plak prostire distalnije, nego obično, neo­p­hod­no je da se pri disekciji isprepariše nešto viši segment arterije karotis interne. Nije pot­reb­no mobilisanje dužeg arterijskog segmenta nego za standardnu karotidnu endar­te­rek­tomiju. Tokom everzione endarterektomije centralnog plaka treba isto­vre­me­no pažljivo odstranjivati zaostale fragmente medijalnog arterijskog sloja i debris sa či­ta­ve arterijske cirkumferencije. Bitna je preglednost unutrašnje strane arterije. Na­kon što je odstranjen čitav plak treba proveriti ivicu distalnog odlubljivanja. Ako na postoje zaostali flap-ovi i neravnine treba ih odstraniti  tako da unutrašnja površina bu­de potpuno glatka.

Everziona karotidna endarterektomija:

Poprečna transekcija unutrašnje karotidne arterije u nivou karotidne bifurkacije. Detalj: započinjanje everzione endarterektomije unutrašnje karotidne arterije ulaskom u sloj izmedju obolele medije i očuvane adventicije sa spoljašnjom elastičnom laminom.

Everziona endarterektomija spoljašnje karotidne arterije se radi kroz otvor koji je nastao ekcizijom unutrašnje karotidne arterije. Obično se lakše  nego prilikom standardne karotidne endarterektomije dobija odlivak plaka koji zahvata spoljašnju karotidnu arteriju i njene prve grane.

Endarterektomija zajedničke i spoljašnje karotidne arterije, nakon završene everzione procedure unutrašnje karotidne arterije.

Endarterektomija zajedničke  karotidne arterije počinje od otvora na zajedničkoj karotidnoj arteriji koji je dovoljan  za odvajanje plaka od adventicije (lamina elasica externa). Ulazak u dobar sloj garant je da će se sa lakoćom odstraniti dug segment arteriosklerotične intime i medije. Ako se radi o ekstremno dugačkom plaku u zajedničkoj karotodnoj arteriji (naročito ako on okludira arteriju) može se primenom poluzatvorene endarterektomije po Vollmaru dezobstruisati čitava arterija.

Ne sme da ostane nikakva neravnina, detritus, prizidni tromb i sl. Dobra ekspozicija uz direktnu vizualizaciju unutrašnje površine prevenira grešku. Intraoperativna kontrola Dulex-sonografijom je pouzdan metod otkrivanja tehničkih grešaka, koje se mogu korigovati dok operacija još nije završena. U pacijenata sa elongiranom karotidnom arterijom (kinking, coiling) treba resecirati suvišan arterijski segment ili se produžavanjem otvora na zajedničkoj karotidnoj arteriji adaptira dužina arterije modifikujući dužinu anastomoze.

Završavanje everzione karotidne endarterektomije reimplantacijom unutrašnje karotidne arterije. Ako je ona predugačka (kinking, coiling) treba je adekvatno resecirati. Ponekad je zgodno transponirati arteriju ispred n.hypoglossus-a, da bi se izbegla kompresija.

Reimplantacija

Reimplantacija se izvodi pod blagom tenzijom kontinuiranim evertirajućim šavom sa Prolen-om (polypropylene) 6-0. Sutura zadnjeg zida anastomoze radi se plasiranjem šavova iznuta, a na prednjem zidu spolja.

Protektivna primena privremenog intraluminalnog shunt-a tokom everzione endarte­rektomije je moguća. Plasiranje shunta moguće je: (1) pre početka enda­r­te­rek­tomije, ali je u tom slučaju otežana vizuelizacija arterijskog lumena, ili (2) nakon enda­r­te­rektomije, a pre početka reimplantacije. Indikacije za primenu intralumi­nal­nog shunt-a su iste kao i kod standardne metode. Obzirom da everziona endarte­rek­tomija zahteva znat­no kraće vreme klemovanja (8min.) nego standardna (12 do 20min.), može se reći da je mo­gućnost raci­o­nalnog izbegavanja primene shunta velika.

Saznajte više na: https://www.karotidnahirurgija.com/?page_id=3656

ili pročitajte knjigu: KAROTIDNA HIRURGIJA na stranici: https://drradak.com/knjige/

Чланак Everziona karotidna endarterektomija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Metoda je moderna alternativa klasičnom hirurškom zahvatu i rezervisana je za pacijente koji boluju od umerenih i težih oblika oštećenja vena.

Prednosti:

• izvodi se u lokalnoj anesteziji,
• zahvat traje kratko,
• nakon zahvata ne zaostaju rane od rezova, podlivi krvi niti ožiljci,
• bolesnik je odmah nakon zahvata radno i socijalno sposoban,
• pacijenti navode naglo poboljšanje simptoma i osećaj „olakšanja“.

Kao prednost se navodi i da se metoda može izvoditi i u letnjim mesecima. Primarna uspešnost endovenskog tretmana vena je istovremeno veoma visoka.

Endovenska ablacija predstavlja metodu sa najvećim uspehom u tretmanu venske bolesti. Primarni i osnovni cilj lečenja ovim vidom terapije je lečenje glavnih površinskih vena: velika safenska, mala safenska i akcesorna safenska vena kao i perforatorne vene koje su čest uzrok nastanka venskog ulkusa. Cela procedura je vrlo precizna obzirom da se radi pod kontrolom ultrazvuka.

Endovenozna laserska terapija (EVLT) i radiofrekventna ablacija vena deo je vaskularne hirurgije koju u saradnji sa svojim saradnicima sprovodi akademik prof. dr Đorđe Radak, opšti i vaskularni hirurg.

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Preporuka je da pročitate i tekst: Proširene vene (Variksi)

Чланак Endovenozna laserska terapija (EVLT) i radiofrekventna ablacija vena се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Tehnika izvođenja perkutane transluminalne dilatacije (PTA)

Najbolje mesto za arterijsku punkciju kod PTA je a.femoraliscomunis, zbog malog broja lokalnih komplikacija i mogućnosti in­tervencije na svim supraaortalnim granama. Ako postoji okluzivna ili aneurizmatska bolest aorto-femoralnog segmenta mora se tražiti druga alternativa (a.axillaries ili a. brachalis). Kad se kateterom do supraaortalnih grana prilazi iz arterija gornjih ekstremiteta mogućnosti za njegovu manipulaciju su ograničene. Kod plasiranja stenta (promer 7F ili 8F) nekad je bolje hirurški ispreparisati brahijalnu arteriju, pošto je verovatnoća lokalnih arterijskih komplika­cija velika. Lokalne komplikacije na mestu punkcije su disekcija, okluzija, pseudoaneurizma, retroperitonealni hematom (1-3%). Ako se punktira aksilarna ili brahijalna arterija komplikacije su češće (3-18%). Postoji mogućnost pristupa za PTA direktnom punkcijom a.carotis communis.

Kateterizacija po Seldinger-u: Nakon punkcije kroz iglu, ubodenu u arteriju, uvodi se žica vodilja (Guide wire). Ona je tanja od 1 mm, presvučena je materijalom koji je čini glatkom. Vodič ostaje u arteriji, dok se igla izvadi. Vodič je dugačak, veći deo je van arterije, i služi za manipulaciju. Da bi se preko vodiča, jedan kateter mogao uklanjali a drugi uvoditi. Na vodič se navuče dilatator, samo da bi se proširio kanal i olakšalo dalje manipulisanje. Dilatator se ukloni, a na vodič se navlači šira cevčica (sheath, košuljica). Na svom spoljašnjem kraju „sheath“ ima valvulu-ventil, koja sprečava da krv pored žice ističe, dok istovremeno ne predstavlja prepreku da se uvlače kateteri različitih na­me­na. Naime, da bi se ušlo u teško pristupačne arterije potrebni su kateteri čiji su vrhovi spe­cijalno oblikovani (selektivna i supraselektivna kateterizacija).

Transluminalna dilatacija arterije balonom: Seldinger-ovom tehnikom u arteriju se uvodi kateter, na čijem vrhu je balon za dilataciju. Vodičem se prođe suženo mesto. Potom se na žicu navuče kateter sa balonom. Naduvavanje balona je automatizovano sa zadatim nivoom pritiska. Dilatacioni balon za angioplastiku može da se naduva čak i preko 16 atmosfera. (guma na autu se duva na 2 atmosfere). Balon se najčešće duva na desetak atmosfera. Pritisak se održava nekoliko minuta da bi se pocepani arterioskleotični plak za­držao u dilatiranom položaju.

Tokom endovaskularne procedure bez cerebralne protekcije postoji velika opasnost od embolizacije distalnih cerebralnih arterija. Protekcija mozga se može izvesti:

PTA (perkutana transluminalna balon angioplastika) bez cerebralne protekcije

• Tehnikom distalne okluzije i
• Tehnikom proksimalne okluzije.

Incidenti tokom endovaskularnih procedura uglavnom se dešavaju zbog embolizacije. PTA sa protektivnim balonom zahteva kateterizaciju arterije (sa možda heterogenim plakom ili prizidnom trombozom), upotrebom katetera većeg promera. Manipulacija većim kateterom na terenu tromboziranog trošnog plaka stvara mogućnost za lansiranje embolusa. Argumenti za PTA karotidnih arterija bez protekcije su

• Kraće vreme boravka katetera na rizičnom terenu i
• Kraća okluzija arterije koja dovodi krv do mozga.

Implantacija stenta

Implantacija stenta: Stentovi su metalni cilindri mrežaste strukture, dizajnirani tako da održavaju lumen ar­te­rije otvorenim (nakon dilatacije). Pošto je arterija proširena, balon-kateter se izduva i izvadi. Ako kontrolna arteriografija ukaže na prisustvo značajne rezidualne stenoze indikovana je implantacija stenta. Plasira se kateter na čiji balon za dilataciju je prethodno navučen stent. Kada se položaj stenta, uz pomoć markera u balonu tačno odredi prema suženju koje želimo da dilatiramo, balon se naduva. Zajedno sa balonom se širi i stent. Kalibar stenta je onaj koji ima maksimalno rastegnut balon. Sada se balon izduva i izvuče a stent ostane utisnut u zid krvnog suda, kao armatura, koja drži napukle delove zida arterije dilatirane. Ovakva procedura, u dva akta, zove se “sekundarni stenting”.

Procedura se može skratiti ako se na balonu kojim se dilatira stenoza već nalazi stent, tako da se pri širenju krvnog suda, istovremeno postavlja i stent. Ovo je „primarni stenting„. Prednost primarnog stenta je redukcija embolijskog rizika mozga zbog zadržavanja emboligenog materijala (debris, tromb) ispod stenta. To je dokazano primenom transkranijalnog Dopplera tokom stentinga.

Postoje dve vrste stentova, prema načinu implantacije: stent koji se širi balonom (Baloon-Expandable) i „samošireći“ stentovi (Self-Expandable).

Dve mogućnosti za plasiranje stenta:

• Primarni stenting je plasiranje (deployment) stenta, a zatim dilatacija stenoze balonom preko stenta.
• Sekundarni stenting zači da se prvo uradi endoluminalna dilatacija. Ako zaostane rezidualna stenoza ili intimalni flap plasira se stent.

Pod pritiskom naduvanog balona dolazi do sabijanja plaka, ili do prskanja kontinuiteta prstenastog plaka, uz disekciju zida arterije. Kod disekcije prska i medija, a cirkulišuća krv dolazi do adventicije dilatiranog krvnog suda, što stvara mogućnost za prizidnu trombozu. Rezidualna stenoza, disekcija i manje neravnine na mestu dilatacije uzrokuju turbulenciju krvi koja može biti uzrok komplikacija.

• Rane komplikacije su disekcija, akutna prizidna tromboza i akutna trombotična okluzija tek dilatirane arterije.
• Kasne komplikacije su proliferacija intime i fibroznog tkiva sa nastankom restenoze, neointimalne hiperplazije, progresije bolesti, reokluzija

Stent karotidna angioplastika

Stent karotidna angioplastika se pojavljuje kao potencijalna alternativa za karotidnu endarterektomiju. Endovaskularne procedure mogu imati prednost u slučaju pacijenata sa velikim opštim rizikom, koronarnom bolešću, kao i simultanim lezijama više arterija koje dovode krv do mozga. Prednost bi moglo biti izbegavanje lezija kranijalnih nerava, koje se kod karotidne endarterektomije, doduše kao privremeni problem javljaju u oko 7% slučajeva.

Formiraju se multi-disciplinarni timovi koji uključuju: neurologa, angiologa, neuro-radiologa, vaskularnog hirurga i intervencionistu (radiolog i vaskularni hirurg izvode edovaskularne intervencije).

Karotidna endarterektomija (CEA) je pouzdan i efektivan tretman simptomatske i asimptomatske stenoze karotidnih arterija. Tokom poslednje decenije endovaskularni tretman sa stentiranjem (CAS) pojavio se kao alternativa karotidnoj endarterektomiji.

Dobre strane karotidne stent-angioplastke su:

• mogućnost primene neposredno pre i/ili posle drugih velikih operacija (koronarna revaskularizacija),
• mogućnost endovaskularne intervencije u pacijenata sa teškim koronarnim lezijama,
• rešavanje restenoza nakon karotidne endarterektomije,
• korekcije hirurški nepristupačnih lezija (visoke tandem lezije),
•  moguća primena kod fibromuskularne displazije, arteritisa i postiradijacionog arteritisa.

Limitirajući faktore karotidne angioplastike:

• Loši rezultati u bolesnika starijih od 70 god.
• Nije moguća PTA okluzivnih lezija,
• PTA ulcerisanog (nestabilno) plaka ima veliki rizik od embolizacije,
• PTA ekscentričnog kalcifikovanog plaka daje loše rezultate,
• Koegzistirajući kinking, coiling i aneurizma se ne mogu otkloniti PTA.

Angioplastika karotidne stenoze u simptomatskih pacijenata

Kod simptomatskih pacijenata je hirurgija trenutno najbolji izbor lečenja.

Karotidnu angioplastiku bi trebalo savetovati simptomatskim pacijentima ukoliko imaju visok rizik od endarterektomije ili u visoko-specijalizovanim centrima sa velikim brojem procedura i dokumentovano malim stopama postproceduralnog moždanog udara i smrti ili u okviru randomizovane kontrolisane studije.

Potrebno je više dokaza da bi se uloga angioplastike učvrstila u lečenju simptomatske karotidne stenoze.

Rezultati do sad publikovanih randomizovanih kontrolisanih studija koje su poredile CAS i CEA uklonili su CAS iz fokusa tretmana karotidne stenoze. Entuzijazam vezan za interventno lečenje karotidne bolesti, opao je. Međutim, rezultati CREST studije pokazuju da je karotidna revaskularizacija, endarterektomijom ili dilatacijom sa stentom, koju sprovode visoko kvalifikovani hirurzi ili interventni specijalisti, efikasna i sigurna procedura. Infarkt mozga je verovatniji nakon stentinga, a infarkt miokarda nakon endarterektomije. Stariji pacijenti imaju više komplikacija prilikom karotidnog stentinga.

Karotidna angioplastika kod asimptomatskih pacijenata

Trenutno se angioplastika karotidnih arterija savetuje samo kod asimptomatskih pacijenata u centrima sa velikim brojem procedura i dokumentovano malom stopom periproceduralnog moždanog udara i smrti ili u sklopu kontrolisanih kliničkih studija.

Benefit angioplastike karotidnih arterija kod asimptomatskih pacijenata bi tek trebalo da se dokaže.

Terapijski izbori u odnosu na vaskularne i lokalne anatomske karakteristike

Angioplastika karotidnih arterija je indikovana u slučaju oštećenja kontralateralnog laringealnog nerva, prethodne radikalne disekcije vrata, cervikalne iradijacije, nakon prethodne endarterektomjie (restenoza), kod visoko položene karotidne bifurkacije ili intrakranijalne ekstenzije karotidne lezije.

Angioplastika karotidnih arterija se ne preporučuje u pacijenata sa ekstenzivnim aterosklerotskim promenama aorte i supraaortnih grana, kalcifikacijama i tortuozitetima.

Nerđajući čelik od kojeg su napravljeni stentovi (stainless still) nije inertan, kao svaki drugi strani materijal on je trombogen. Trombogenost stentova je uzrok tromboze i reokluzije arterije. Da bi se smanjila trombogenost, stent se može impregnirati: heparin, fosforilholin itd. Da bi se redukovala hiperplazija neointime koristi se dvostruka antitrombocitna i rana statinska terapija.

Poboljšanje ishoda nakon angioplastike karotidnih arterija:

Angioplastiku karotidnih arterija (CAS) bi trebalo sprovesti pod dvojnom antitrombocitnom terapijom sa aspirinom i klopidogrelom.

Primenu dvojne antitrombocitne i statinske terapije treba započeti pre angioplastike i nastaviti 3 meseca nakon procedure.

Treba sprovesti programe treninga praktičnih veština karotidne angioplastike.

Uređaji za cerebralnu protekciju su neophodni.

Postojeći tipovi cerebralne protekcije imaju svoje specifične indikacije tokom karotidnih intervencija.

Očekujemo nove, usavršene generacije stentova.

Stent graftovi se implantiraju endoluminalnim procedurama, a služe za obla­ga­nje aneurizme ili traumatske lezije (krvarenje) arterije. Spoljna strana stentovanog grafta treba da omogući urastanje okolnog tkiva i dobro fiksiranje za zdravi deo krvnog suda. Unutrašnja strana mora biti glatka i netrombogena da bi održavala dugotrajnu prohodnost grafta. Naročita korist od ove metode mogla bi se očekivati u traumatologiji. Politraumatizirani pacijent sa krvarećom arterijskom lezijom najjednostavnije i najbrže se može zbrinuti implantacijom graft-stenta. Hirurško lečenje postaje nepotrebno, gubitak krvi i stvaranje hematoma odmah prestaje.

Knjige prof. dr Đorđa Radaka potražite na: https://www.drradak.com/knjige

Izvorni tekst i više informacija potražite na: https://www.karotidnahirurgija.com/?page_id=4589

Чланак Endovaskularna hirurgija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pri ispitivanju površnih vena koristi se poveska, a ultrazvučna sonda se postavlja tačno iznad vene. Protočni šum kroz venu je sinhron sa respiratornim, a posebno sa forsiranim respiratornim, pokretima. Ultrazvučni signal se pojačava pri forsiranom ekspirijumu, a gubi pri forsiranom inspirijumu, zbog pratećih promena intratorakalnog pritiska. Doppler sonografsko ispitivanje dubokog venskog sistema izvodi se takođe u ležećem položaju. Kod kompletne opstrukcije duboke vene (duboka venska tromboza) gubi se uticaj disanja i forsiranih respiratornih pokreta na venski protok koji je u globalu značajno snižen. Za preciznije određivanje mesta okluzije primenjuje se kompresija prstom po segmentima. Ako je duboka vena prolazna u trenutku distalne kompresije nastupa pojačanje signala venskog protoka, kao posledica dodatne potisne sile.

Venska Doppler-sonografija i Dopplerultrasonografija

Insuficijentne komunikantne vene se mogu primenom Dopplerultrasonografije indentifikovati i markirati. To je uslov za njihovo precizno rešavanje prilikom operacije. Za ovo ispitivanje pacijent je u sedećem položaju. Elastična poveska se postavlja proksimalno od nivoa komunikantnih vena. Ona treba da spreči retrogradni protok kroz insuficijentne površne vene. Potom se sonda postavi tačno iznad mesta gde očekujemo postojanje insuficijentne komunikantne vene. Iznad poveske se primeni snažna manuelna kompresija na duboke vene. Ako se sonda nalazi iznad insuficijentne komunikantne vene dobićemo jasan znak retrogradnog protoka, koji se iz dubokih vena prenosi u komunikantnu venu čiji zalisci ne funkcionišu. Da bi smo dobili kompletnu ”mapu” suficijentnih i insuficijentnih komunikantnih vena moramo sistematski pretražiti čitav donji ekstremitet u više nivoa na opisani način.

Doppler-sonografija može da identifikuje i arteriovenske fistule. U tom slučaju se vene pune krvlju direktno iz arterijskih grana ili arterijskih stabala. Krivulja venskog protoka u slučaju arteriovenske fistule postaje slična arterijskoj krivulji. Duplex-ultrasonografija je u stanju da pruži precizne morfološke podatke. Ona precizno, sa visokom specifičnošću i senzitivnošću može da opiše i dokumentuje snimkom duboku vensku trombozu (lokalizaciju, opseg i kvalitet tromba), rekanalizovani tromb u kasnijoj fazi, funkciju zalistaka pri Valsalva ogledu itd.

Pročitajte više o proširenim venama u knjizi: Proširene vene – Prof. dr Đorđe Radak i Dr Predrag Gajin

Knjige prof. dr Đorđa Radaka potražite na: https://www.drradak.com/knjige

Чланак Venska Doppler-sonografija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Karotidna Doplersonografija pruža podatke o funkciji ekstrakranijalnog dela supraaortnih stabala.¹ Kombinuje B-mod ultrasonografsko snimanje sa pulsnim Doppler detektorom protoka uz spektralnu analizu.

Duplexsonografija, kod koje su udruženi tzv. Realtime imaging i Doppler spektralna analiza, postala je dominantno dijagnostičko sredstvo za neinvazivnu evaluaciju  bolesti arterija. Osim registrovanja procenta stenoze, Duplex daje precizne podatke o: veličini plaka (stepen stenoze), konfiguraciji njegove površine (glatka, egzulcerisana, prizidni tromb), histološkoj kompoziciji plaka (fibrozni, kalcifikovani, lipidni ili intraplakalna hemoragija) koja može biti heterogena (egzulcerisani plak) i homogena (stabilni plak).

Duplexsonografija je vrlo senzitivna za otkrivanje turbulencije i merenje brzina protoka u arterijama. Arterije mogu da se precizno morfološki analiziraju, posebno što se tiče kompozicije arteriosklerotičnih lezija. Indirektno se može proceniti stanje nedostupnih proksimalnih segmenata (orificijum).

Pročitajte još: Dopler vena

Radak, Ð., Ilijevski, N., Davidović, L., Maksimović, Ž., Cvetković, S., Kostić, D., & Marković, D. (2009). Therapy of carotid and vertebral diseases. Timočki medicinski glasnik, 34(1), 20-25.

Чланак Duplexsonografija (Dopler arterija) се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Kada je indikovana MSCT arteriografija:

Kada sumnjamo na aneurizmu, rupturu, traumu, stenozu prouzrokovanu aterosklerozom, klaudikacionih tegoba i prisustvo tromba odnosno kada sumnjamo na emboliju.

Hirurg indikuje arteriografiju. Radi se ambulantno i nije potrebna hospitalizacija.

Arteriografija supraaortalnih grana

Indikacije za karotidnu endarterektomiju se, u oko 85% slučajeva, postavljaju samo na osnovu Duplex-sonografskog nalaza. Arteriografija je indikovana samo ako:

1. Postoje kontroverze između nalaza ili dileme (globalna simptomatologija, malformacije itd.)
2. Dolazi u obzir endovaskularna procedura,
3. Ima indikacija za vizualiziranje drugih supraaortalnih grana (brahiocefalični trunkus, vertebralna i subklavijalna arterija),
4. Postoji potreba da se analiziraju intrakranijalne cerebralne arterije.

Arteriografija se smatra „zlatnim standardom“ u dijagnostici supraaortalnih grana za planiranje terapijskih alternativa i ključni faktor indikacionog odlučivanja (decision making process). Dobra karotidna arteriografija ne sme biti jednodimenzionalna, da se ne bi previdele lezije (obično na zadnjem zidu). Neophodan je arteriografski prikaz:

• intratorakalnog, ekstrakranijalnog i
• intrakranijalnog arterijskog segmenta.

Arteriografija je često neizbežna u slučaju globalne cerebralne ishemije. Arteriografija luka aorte treba da prikaže proksimalne i distalne arterije u odnosu na karotidnu bifurkaciju, jer stanje ovih arterija ne može se uvek pouzdano utvrditi ehografski. U bolesnika sa globalnom simptomatologijom neophodan je prikaz Williso-ovog poligona. Ako je on očuvan karotidna endarterektomija, ako je indikovana, može pružiti dobar rezultat čak i ako postoje simultane lezije drugih supraaortalnih i intracerebralnih arterija. Hemodinamski značajnim se arbitrerno smatraju stenoze preko 75% lumena. 

U vreme uvođenja minimalno invazivnih procedura u hirurgiju očekuje se da bi i dijagnostika morala da bude manje invazivna. Danas od neinvazivnih metoda za detekciju karotidne bolesti koristimo kolor Duplex ultrasonografiju, MR angiografiju i MSCT angiografiju.

Multislice Computed Tomography Angiography (MSCT) ili Multidetector Computed Tomography (MDCT) karotidnih arterija značajno skraćuje vreme trajanja pregleda, količinu zračenja i kontrastnog sredstva, daje manje artefakata i pruža mogućnost kvalitetne 3D rekonstrukcije. Danas, posle više generacija MSCT aparata možemo reći da ovi nalazi imaju brojne prednosti u poredjenju sa konvencionalnom angiografijom

Pogledajte video:
ZNAČAJ provere i REDOVNE kontrole cirkulacije krvi

Чланак MSCT (aorte, karotidnih arterija, perifernih arterija) се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Moždani udar je, posle srčanih oboljenja, u Zapadnom svetu drugi po redu uzročnik smrtnosti, i globalno je veći ubica i od kancera.

Operacija “podmlađivanja” mozga

Slabljenje moždanih funkcija, karotidna bolest i postojanje arterijskog suženja većeg od 70 odsto, ukazuju da je neophodna rekonstrukcija karotidne arterije, koja hrani mozak.

Akademik prof. dr Đorđe Radak je uveo u svakodnevnu upotrebu inovativnu hiruršku tehniku, everzione endarterektomije. Ovom tehnikom se stanje krvnih sudova mozga može vratiti tri decenije unazad, uz najmanji mogući rizik

Moždani udar je, posle srčanih oboljenja, u Zapadnom svetu drugi po redu uzročnik smrtnosti, i globalno je veći ubica i od kancera. Pored ovog podatka Svetske zdravstvene organizacije, za Srbiju takođe važi da je, uz druge cerebrovaskularne bolesti, moždani udar i vodeći uzrok invalidnosti odraslih. Na neke od faktora rizika za razvoj oboljenja arterijskih krvnih sudova mozga (karotidne bolesti), pa tako i moždanog udara izazvanog nedovoljnom prokrvljenošću (ishemijom) mozga, moguće je uticati, a na neke nije. Uprkos tome, prevencija je imperativ. Jer, ne samo što je moguće izbeći delovanje najvećeg broja faktora rizika koji dovode do oboljevanja karotidnih arterija, već je danas prevencija ishemijskog moždanog udara moguća čak i onda kad je moždana cirkulacija već značajno ugrožena karotidnom bolešću.

Jednom hirurškom metodom koja nosi male rizike, mozak se u takvim slučajevima može «podmladiti». Oboleli se u rekordnom roku može vratiti punom i aktivnom životu. Preduslov za to je da se oštećenje krvnih sudova i moždane cirkulacije otkrije na vreme, i to jednom neinvazivnom i lako dostupnom dijagnostičkom metodom. Ova vrsta prevencije moždanog udara je za vrhunske stručnjake gotovo rutinska praksa, i o njoj govori akademik SANU, prof. dr Đorđe Radak. Vrsni vaskularni hirurg, prof. dr Radak, tvorac je everzione karotidne endarterektomije, inovirane hirurške tehnike. Tehnike, kojom se moždani udar može sprečiti, a koju je ovaj stručnjak svetskog glasa prvi primenio još 1993. godine. 

Moždani udar – upozoravajući znaci i dijagnostika

Uzrok cerebrovaskularnog insulta (moždanog udara), u oko 75 odsto slučajeva je nedovoljan dotok krvi u mozak (ishemija). U oko 50 odsto obolelih, ishemija nastaje kao posledica karotidne bolesti – manjeg ili većeg suženja (stenoze), ili potpunog začepljenja (okluzije) arterije uzrokovanog aterosklerozom u vratnim segmentima karotidnih arterija. Nešto ređe, uzrok moždane ishemije mogu da budu i urođene anomalije, ponekad i neka oboljenja srca ili intrakranijalnih arterija.

Kako prepoznati karotidnu bolest, ili, koji su prvi znaci mogućeg moždanog udara koji se može sprečiti hirurškim putem? Prof. dr Radak ističe da su takozvani tranzitorni ishemički ataci (TIA), u vidu prolaznih i kratkotrajnih vrtoglavica i nesvestica, često prvi i jedini nagoveštaji težih poremećaja, pogotovo ako su praćeni problemima sa govorom, oduzimanjem jedne strane tela i zaboravnošću. Navedeni simptomi i znaci prvi su alarmi da treba proveriti moždanu cirkulaciju, posebno kod osoba starijih od pedeset godina.

Faktori rizika i prevencija

Pored standardnih laboratorijskih analiza, ultrazvučni pregled karotidnih (vratnih) i vertebralnih (kičmenih) arterija, Color Dopler ultrasonografijom, u najvećem broju slučajeva može da bude sasvim dovoljan za postavljanje dijagnoze. Kao posebno značajan, profesor Radak ističe podatak da je danas moguće uraditi operaciju karotidnih arterija samo na osnovu kvalitetnog ultrazvučnog nalaza i skenerske arteriografije. Prof. dr Radak dodaje da je za pouzdanost i kvalitet ultrazvučnih nalaza neophodno obezbediti dobru edukaciju lekara i kvalitetne ultrasonografske aparate.

Color Doppler i Duplex ultrasonografija karotidnih i vertebralnih arterija je o neinvazivna, bezbolna i komforna, i relativno jeftina dijagnostička metoda. Ova metoda može veoma precizno da pokaže kakvo je stanje krvnih sudova. Prikazujući ih iznutra, ultrasonografska vaskularna dijagnostika ne samo što identifikuje eventualna suženja karotidnih arterija, već pokazuje i kolikog su stepena, i kakva je građa plaka koji je doveo do suženja. Uz pomoć ultrazvuka je, takođe, moguće videti da li na arterijama postoje aneurizmatska proširenja ili urođene anomalije. Može se proceniti i kakvo je stanje krvnih sudova nakon operacije ili invazivnih radioloških procedura (implantacije stenta, na primer).

Operacija i postoperativni režim

Ukoliko postoje simptomi nedovoljne ishranjenosti mozga – pojava znakova TIA, ili je osoba ranije već imala moždani udar – a uz to postoji i suženje na unutrašnjoj karotidnoj arteriji veće od 70 odsto, posebno ako je to suženje neravne površine, sa prizidnim trombom ili znacima ulceracije, treba razmotriti mogućnosti za lečenje everzionom karotidnom endarterektomijom. Prof. dr Radak, iza koga su na hiljade uspešnih operacija te vrste, napominje da se ona izvodi u opštoj ili lokalnoj anesteziji. Njome se u potpunosti čisti suženje ili začepljenje karotidne arterije. Everzionom karotidnom endarterektomijom postiže se uspostavljanje normalne ishranjenosti mozga, sprečava se moždani udar, otklanjaju se simptomi kao što su nesvestice, vrtoglavice, privremena obnevidelost i zaboravnost. Sprečava se i vaskularna demencija koja se javlja u slučaju kad je mozak dugotrajno izložen efektima slabe cirkulacije.

Govoreći o eventualnim rizicima koje nosi ova operacija, prof. dr Radak kaže da se na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje godišnje obavi oko 1.000 takvih rekonstruktivnih zahvata na karotidnim arterijama, sa procentom ozbiljnih komplikacija ispod jedan odsto. Bez operacije, pacijenti kod kojih je indikovana karotidna endarterektomija imaju godišnji rizik od oko 30 odsto da dožive težak oblik moždanog udara. On je u velikom broju slučajeva smrtonosan, te je jasno da su rizici bolesti daleko veći od rizika koje nosi sama operacija. Ovi rezultati Instituta su objavljeni u najboljim medjunarodnim časopisima i svrstavaju Dedinje među najbolje svetske i evropske centre za lečenje kardiovaskularnih bolesti.

Standardana i everziona endarterektomija

Nakon operacije, pacijenti se obično samo jedan dan zadržavaju u intenzivnoj nezi. Već drugog ili trećeg dana se otpuštaju iz bolnice, i sposobni su za povratak svojim redovnom aktivnostima. Postoperativno se, štaviše, pacijentima bez pridruženih oboljenja savetuje da se što pre, i to sasvim aktivno, uključuju u sve životne i profesionalne aktivnosti, već nakon dvadesetak dana. Pacijentima koji imaju aterosklerozu se i inače savetuju svi oblici fizičke i mentalne aktivnosti, zato što je napor izazov za aktivaciju cirkulacije.

Na osnovu procene faktora rizika, pacijentima se pre svega savetuje prekid pušenja, kao i regulisanje telesne težine i ishrana koja nije opterećena koncentrovanim šećerom i zasićenim mastima. Najveći broj njih nadalje treba da leči povišen krvni pritisak, šećernu bolest, gojaznost, povišene masnoće u krvi. Antiagregaciona terapija (klopidogrelom, malim dozama acetilsalicilne kiseline i, po potrebi, statinima) nastavlja se na duge staze. Ova terapija treba da spreči napredovanje ateroskleroze na drugim arterijskim segmentima, ali i da očuva prohodnost operisane arterije.

Redovni ultrazvučni pregledi karotidnih i vertebralnih arterija se nakon operacije obavljaju na svakih šest do 12 meseci. Profesor Radak zaključuje da everziona karotidna endarterektomija – kao minimalno rizična operacija ukoliko se izvodi u specijalizovanoj i kvalitetnoj medicinskoj ustanovi –  nije naporna za pacijenta, a kroz normalizovanje moždane cirkulacije donosi mu potpuno nov kvalitet života.

Za više informacija možete pročitati i Revaskularizacija_mozga.pdf ili

dr Đorđe Radak – Karotidna hirurgija – kompletan sajt, onlajn izdanje po poglavljima

Чланак Moždani udar – hirurška prevencija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pogledajte video zapis: KAROTIDNA BOLEST

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, pregleda, Doplera magistralnih krvnih sudova vrata i MSCT angiografije

Karotidna bolest – lečenje

Lečenje podrazumeva operaciju. Karotidna endarterektomija je metoda koja podrazumeva kompletno čišćenje aterosklerotičnog materijala iz unutrašnje, spoljašnje i zajedničke karotidne arterije. Intervencija zahteva tehnički savršenu izvedbu u smislu formiranje potpuno glatke unutrašnje površine arterije, a u što kraćem vremenu klemovanja. Po potrebi se koristi intraluminalni shunt, koji omogućava dobru perfuziju mozga tokom centralnog dela operacije, dok je By pass rekonstrukcija obolelog dela arterije graftom je retko neophodna.

Ukupan procenat ozbiljnih komplikacija se kreće ispod 0.5%. Najopasnija komplikacija je moždani udar zbog intraoperativne embolizacije (ispod 0,4%). Ostalo su bezazlene kardiološke i opšte komplikacije, nakon koji se pacijent uredno oporavlja.

Opšta korist od revaskularizacije mozga: dokazano sprečava moždani udar, popravlja ishranjenost mozga i time prevenira vaskularnu demenciju i preuranjenu senilnost, blagotvorno utiče na popravljanje opšteg, endokrinološkog i metaboličkog statusa preko oporavljanja funkcije hipofize, a time i čitavog endorinološkog funkcionisanja.

Pročitajte još: Preporuke za prevenciju ateroskleroze

Na stranici Knjige (autor: Akademik prof. dr Đorđe Radak) možete pronaći PDF izdanja: Karotidna hirurgija, Revaskularizacija mozga, Hirurški pristupi arterijama…

Чланак Karotidna bolest се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Чланак Uputstvo za pacijente sa ugradjenim aortobifemoralnim bajpasom i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Aneurizma abdominalne aorte često sporo raste i obično ne daje simptome što je čini teškom za otkrivanje. Ujedno se smatra „tihim ubicom“ jer može da puke pre nego što se dijagnostikuje. Simptomi se mogu pojaviti ako aneurizma postane velika i pritiska okolne organe, odnosno ako je blizu rupture. Bol je najčešći simptom aneurizme.

Često se slučajno dijagnostikuje ali u slučaju sumnje upotrebljava se: ultrazvuk trbuha (Color Duplex ultrasonografija), kompjuterizovana tomografija (CT) trbuha – daje jasnu sliku aorte i otkriva veličinu i oblik aneurizme, kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA) -pomaže u preoperativnom planiranju tipa intervencije.

Aneurizma abdominalne aorte – glavne komplikacije

Glavne komplikacije aneurizme abdominalne aorte su pukotine u jednom ili više slojeva aorte (disekcija aorte) i ruptura (prsnuće) aneurizme. Što je aneurizma veća i što brže raste, to je veći rizik od rupture koja može uzrokovati po život opasno unutarnje krvarenje. Zavisno od veličine i lokalizacije aneurizme, potrebno je i hirurško lečenje za popravku ili uklanjanje oštećenog tkiva. Može lečiti otvorenom ili endovaskularnom hirurgijom. Kom obliku operacije će se pristupiti, zavisi od opšteg stanja organizma i tipa aneurizme. Klasična (otvorena) hirurgija se primenjuje za uklanjanje oštećenih delova aorte. To je invazivniji oblik hirurgije i potrebno je više vremena za oporavak, ali su udaljeni rezultati mnogo bolji. Ovaj oblik operacije može biti neophodan ukoliko je aneurizma jako velika ili je već pukla. Endovaskularna hirurgija je manje invazivni oblik hirurgije, gde se primenjuje graft za stabilizaciju oslabljenih zidova aorte.

Pročitajte Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas  i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte….

Pogledajte i video materijal pod nazivom: ANEURIZMATSKA BOLEST.

Чланак Aneurizma abdominalne aorte се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pročitajte PDF izdanje – knjigu: Proširene vene

Venski sistem nogu se sastoji iz površnih i dubokih vena. Duboke vene su nevidljive jer se nalaze u samim mišićima. Važnu ulogu u funkcionisanju vena igraju venski zalisci (male pregrade) koji održavaju tok krvi u nogama suprotno gravitaciji. Ukoliko su zalisci oštećeni, krv počinje da se zadržava u donjim delovima vena, koje počinju da se šire. Kada je cirkulacija na taj način otežana, stvara se mogućnost za  zapaljenja vena i pojavu tromba.

Proširene vene su veliki estetski problem, ali i teške medicinske komplikacije se javljaju kad dodje do tromboze, tromboflebitisa, posledične embolije pluća i venskog ulkusa. Zato ih treba lečiti na vreme

Simptomi

• osećaj težine u nogama,
• bolovi koji su izraženiji pri dugom stajanju i sedenju,
• oticanje nogu i zglobova,
• umor, osećaj napetosti, žarenje, bockanje, svrab, nemir u nogama,
• pojava tvrdih, crvenih i bolnih kvrga na nogama (tromboza površinskih varikoznih vena).

Šta doprinosi pojavi varikoziteta?

Najvažniju ulogu u nastanku proširenih vena igra genetika, ali u faktore rizika spadaju i životne navike.  U trudnoći se naročito stvaraju uslovi za njihov nastanak. Među rizicima se izdvajaju dugo sedenje ili stajanje, prekomerna telesna težina, neke hormonske terapije, hronična opstipacija i oralna kontracepcija. Ravna stopala i sa njom povezana loša statika takođe utiču na lošiju vensku cirkulaciju.

Proširene vene – minimalno invazivna operacija

Nove, minimalno invazivne metode su jako unapredile lečenje oboljenja vena.

Pogledajte video zapis: OBOLJENJA VENA

Najbolja i najbezbolnija metoda je radiofrekventna ili laserska intervencija kojim potkožno “spaljujemo” veliku potkožnu venu (V. Saphena Magna) koja je uzrok pojave proširenih vena. Radiofrekventa i laserska minimalno invazivna intervencija daje najbolje estetske rezultate, na duge staze. Izvodi se uz primenu lokalne anestezije (tumescentna), u kombinaciji sa vrlo blagom analgosedacijom. Pacijent može istog dana, posle intervencije, da se vrati kući ili da provede u bolnici jedan dan, za svaki slučaj. Oporavak u kućnim uslovima traje 7-10 dana. Odmah nakon operacije se stavljaju kompresivni zavoji, elastična čarapa drugog dana, koja se nosi do kraja perioda oporavka. Nakon toga se pacijent vraća svojim uobičajenim aktivnostima, uz što više hodanja.

Proširene vene – Tradicionalna (Stripping) operacija

Strippiung proširenih vena traje od jednog do dva sata i spada u lakše operativne zahvate sa malim brojem komplikacija. Izvodi se u epiduralnoj ili spinalnoj, po potrebi i opštoj anesteziji. Preporučuje se pacijentima kod kojih drugi vidovi lečenja nisu dali efekat. I u slučajevima gde su se pojavili prvi znaci akutnih komplikacija, hronični venski zastoj ili vitalne komplikacije (plućna embolija). Operacijom mogu da se ukone oboleli delovi venskog sistema (magistarlne vene) ili delovi površinskog venskog sistema. Najčešće se radi podvezivanje ušća magistaralnih vena u preponskom delu ili iza kolena, nakon čega se uz pomoć katetera koja se plasira, vena izvlači napolje. Izbegava se operacija na obe noge istovremeno.

Pacijent u bolnici boravi najčešće dva dana, dok oporavak u kućnim uslovima traje oko tri do četiri nedelje. Odmah nakon operacije se stavljaju kompresivni zavoji, elastična čarapa drugog dana, koja se nosi do kraja perioda oporavka. Nakon toga se pacijent vraća svojim uobičajenim aktivnostima.

Pročitajte još: Endovenozna laserska terapija (EVLT) i radiofrekventna ablacija vena

Чланак Proširene vene (Variksi) се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Najčešća pitanja i odgovori

Da li je potrebno previjanje rana po otpustu iz bolnice?

Ranu nije potrebno previjati po otpustu iz bolnice, osim ako to nije posebno naznačeno u otpusnoj listi i objašnjeno. Ukoliko je previjanje neophodno, vrši se od strane medicinskog osoblja. Ne preporučuje se samostalna primena dezinfekcionih sredstava, krema i masti bez konsultacije sa nadležnim hirurgom.

Kada i gde treba da se skinu konci sa postoperativnih rana?

Datum preporučenog skidanja konaca sa rana je jasno naznačen u otpusnoj listi. Konce skida hirurg koji je izveo operaciju.

Da li je neophodno pridržavati se posebnog režima ishrane posle operacije?

U neposrednom postoperativnom toku vrstu ishrane kontroliše glavna sestra. Dozvoljeno je konzumirati hranu i piće spremljenu van bolnice, ali uz prethodnu dozvolu osoblja. Po otpustu iz bolnice potrebno je pridržavati se umerenog režima ishrane, bez teške hrane i sa dominantno barenim namirnicama i dosta kiselog mleka, voća i lakog povrća.

Koju terapiju treba uzimati u toku boravka u bolnici?

Lekari ordiniraju odgovarajuću terapiju tokom boravka pacijenta u bolnici. Sve neophodne lekove davaće vam medicinsko osoblje. Apsolutno je zabranjeno samostalno uzimanje bilo kakvih lekova i terapijskih sredstava.

Da li postoje ograničenja u fizičkoj aktivnosti posle operacije?

Posle operativnog zahvata treba izbegavati težak fizički rad u bilo kom obliku. Savetuje se umerena fizička aktivnost posle svih tipova operacija, kao što je svakodnevna lagana šetnja u trajanju od 45 minuta. Posle određenog vremena (u zavisnosti od tipa operativnog zahvata), uz konsultaciju sa ordinirajućim hirurgom, pacijent se vraća svakodnevnim fizičkim i ostalim aktivnostima.

Čitali ste: Uputstvo za ponašanje po napuštanju bolnice

Možda ste tražili: PREOPERATIVNA PRIPREMA – za operaciju karotidne arterije i operaciju aneurizme i aortobifemoralni bypass…

Чланак Uputstvo za ponašanje po napuštanju bolnice се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Modrice po abdomenu su normalna pojava. Može se javiti oticanje donjih delova abdomena nakon par nedelja od operativnog zahvata.

Konci sa operativne rane se skidaju nakon 14 dana od operativnog zahvata. Sama rana zarasta do dve nedelje od operativnog zahvata, ali potkožno tkivo zarasta kompletno tokom par meseci. Otok područja oko rane moguć je u prvih 4-6 nedelja od operativnog zahvata. Oko rane se može javiti osećaj utrnulosti ili prevelike osetljivosti. Ako rana pocrveni, počne da bol i da curi neophodno je javiti se svom lekaru. Ranu je potrebno da održavate čistom i suvom, bez primene losiona, bebi pudera ili krema u blizini rane.

Fizička aktivnost nakon operativnog zahvata

Fizička aktivnost nakon operativnog zahvata treba biti umerena i postepeno povećavana. Ona omogućava Vaš brži oporavak i prevenciju komplikacija. U prvim nedeljama nakon operativnog zahvata trebate sprovoditi vežbe kojima Vas je podučio fizioterapeut tokom hospitalizacije. Neophodno  je da u prvih 2  meseca nakon operativnog zahvata ne podižete ništa teško (teže od 4,5 kg).

Kao preporučeni vid fizičke aktivnosti savetuje Vam se šetnja. U domaćinstvu možete obavljati lagane poslove.

Potrebno je da odmarate kada god osetite potrebu za tim. Tokom prvih šest nedelja od operativnog zahvata normalno je prisutan osećaj umora, pa se preporučuje popodnevna dremka.

Možete da vozite 4 nedelja nakon operativnog zahvata.

Seksualne odnose možete početi 4  nedelja nakon operativnog zahvata. Impotencija može  da se javi, ali se oporavlja sa popravkom opšteg stanja.

Povratak na posao je moguć nakon 1 meseca od operativnog zahvata, ali ako on ne zahteva veće fizičko angažovanje.

Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za dalji napredak  bolesti i usporeni oporavak nakon operacije.

Ishrana pacijenta kome je ugrađen aortobifemoralni bajpas

Neophodno je da praktikujete zdravu ishranu. Vaša ishrana treba biti sa niskim sadržajem zasićenih masti, soli i holesterola, a bogata žitaricama od celog zrna, voćem i povrćem. Smatra se da upotreba soje, omega 3 masnih kiselina i vitaminskih preparata dovodi do smanjenja ateroskleroze. Unosite veće količine tečnosti tokom dana.

Ukoliko ste gojazni neophodno je da korigujete svoju telesnu težinu.

Potrebno je da se pridržavate  propisane terapije što se tiče same ateroskleroze, ali i drugih bolesti koje imate poput povišenog krvnog pritiska ili šećerne bolesti. Ipak, sama primena propisane terapije nije dovoljna da spreči dalji napredak Vaše bolesti, već je potrebno sprovesti i promenu životnog stila.

Redovno odlazite na kontrole kod svog lekara.

Pročitajte još: Aneurizma abdominalne aorte

Чланак Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Operativna rana

Kaže se: ne postoji rana na vratu koja ne zaraste. Termin skidanja konaca je sedmi postoperativni dan. Gazu kojom ste previjeni na dan otpusta možete skinuti sutradan. Izbegavajte kvašenje rane do skidanja konaca. Ranu održavajte suvom. Moguć je povremen osećaj trnjenja i nelagodnosti u predelu rane, što će vremenom samo od sebe prestati. Često je prisutno oticanje u predelu vrata, ali se ono povlači nakon 7-10 dana.

Terapija – neophodno je da se pridržavate propisane terapije iz otpusne liste. Redovno uzimati prepisane doze kardiopirina, plaviksa i statina (Sortis, Roksera, Atoris). Redovno ćete se kasnije kontrolisati kod Vašeg interniste. On će prilagođavati dalju terapiju.

Nakon operacije karotidnih arterija

Kontrola – prva kontrola nakon skidanja konaca je tri meseca nakon operacije. Na kontrolni pregled ponesite otpusnu listu, snimke i drugu bitnu medicinsku dokumentaciju.

Fizička aktivnost – u naredne dve nedelje savetuje se izbegavanje većeg napora. Možete raditi sve lakše kućne poslove, ali u narednih šest nedelja izbegavajte velike vrućine ili jake hladnoće i veća psihička uzbuđenja.

Pušenje – savetuje se apsolutni prekid pušenja. Ne preporučuje se boravak u zadimljenim prostorijama, Vašim ukućanima preporučujemo da prekinu pušenje.

Alkohol – ukoliko bolujete od šećerne bolesti ili hiperlipoproteinemije, Vama je apsolutno zabranjena upotreba alkoholnih pića. Ukoliko nemate pomenute bolesti, dozvoljena Vam je upotreba malih količina alkohola.

Kafa – preporučujemo da smanjite količinu kafe, a naročito espreso (najbolje da kafa bude bez šećera ili sa malom količinom šećera).

Ishrana – preporučujemo da se hranite više biljnom, a manje hranom životinjskog porekla, da hrana bude pretežno kuvana i barena, manje pržena, pečena ili sa roštilja. Izbegavajte jela sa dosta zaprške. Poželjno je da hrana bude raznovrsna ali količinski ograničena. Treba da izbegavate velike količine hleba, testenine, lisnata testa, testa sa puterom, čips, smoki, sušeno voće, kolače, torte, sladoled, koncentrovane slatkiše (čokolade, kremove, marmelade, med). Unos soli treba znatno smanjiti, posebno ukoliko imate povišen krvi pritisak, hranu ne treba soliti ili to činiti u najmanjoj mogućoj meri. Ukoliko imate šećernu bolest ili hiperlipoproteinemiju morate se pridržavati i odgovarajućih dijeta za te bolesti.

Radna sposobnost – ukoliko ste u radnom odnosu, najbolje bi bilo da se odmorite 3 do 4 nedelje.

Pogledajte video zapis: KAROTIDNA BOLEST

Pročitajte još: KAROTIDNA BOLEST

Чланак Uputstvo pacijentima nakon operacije karotidnih arterija се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.

Pacijent se prima dan ranije pre planirane operacije

1. Kompletne laboratorijske analize: glikemija, urea, kreatinin, bilirubin, ALT, AST, Na, K, Cl, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL, fibrinogen, S-protein, S-albumini, S-Fe, PT, aPTT, vreme krvarenja, TT, KKS, krvna grupa, SE, ACT) , pregled sedimenta urina.
2. RTG pluća
3. Kardiološki pregled, EKG i ehokardiografija (test opterećenja po potrebi)
4. Neurološki pregled
5. Anesteziološki pregled
6. Proveriti da li je pacijent obrijan

Jutro pre  operacije nema peroralnog unošenja hrane ni tečnosti

Pacijent je normalno večerao, ali ne unosi hranu I tečnosti do ulaska u salu. Otvoriti jednu vensku liniju i uključiti infuziju

 Ako je neophodno pacijent može da bude blago sediran (peroralno)

  Preoperativna priprema za operaciju aneurizme i aortobifemoralni bypass

Pacijent se prima u bolnicu dan ranije pre planirane operacije

1. Kompletne laboratorijske analize: glikemija, urea, kreatinin, bilirubin, ALT, AST, Na, K, Cl, holesterol, trigliceridi, HDL, LDL, fibrinogen, S-protein, S-albumini, S-Fe, PT, aPTT, vreme krvarenja, TT, KKS, krvna grupa, SE, ACT), pregled sedimenta urina.
2. RTG pluća
3. Kardiološki pregled, EKG i ehokardiografija (test opterećenja po potrebi)
4. Anesteziološki pregled
5. Proveriti da li je pacijent obrijan
6. Pacijent ne ruča niti večera
7.  Otvoriti jednu vensku liniju I uključiti infuziju
8. Obavezno uraditi klizmu
9. Pripremiti sistem za autotransfuziju i Cell Saver
10. Trebovati jednu dozu krvi/eritrocita koja može da bude u rezervi
11.  Ako je neophodno pacijent može da bude blago sediran (peroralno)

Jutro pre operacije nema peroralnog unošenja hrane ni tečnosti

Da bi ušao u salu pacijent mora imati anamnezu i odluku o operaciji

Čitali ste: Preoperativna priprema

Pročitajte još:

• Uputstvo za ponašanje po napuštanju bolnice – daje odgovore na najčešća pitanja i odgovore pacijenata. Na dan otpusta nakon vizite pacijenti se spremaju za odlazak sa odeljenja i čekaju da im glavna sestra odeljenja preda otpusnu listu i pojasni im njen sadržaj. Sva uputstva za ponašanje pacijenata u periodu posle otpusta iz bolnice navedena su u otpusnoj listi. Neophodno je pridržavati se propisane terapije i usvojiti savetovane promene u načinu života. Takođe treba imati u vidu datum za sledeću kontrolu ili novi prijem u bolnicu ako je potreban.
• Uputstvo za pacijente kojima je ugrađen aortobifemoralni bajpas – i operativnim zahvatom zbog aneurizme abdominalne aorte….

Чланак Preoperativna priprema се појављује прво на prof. dr Đorđe Radak.